Nešto kao proljeće – Mile Albijanić

Nešto kao proljeće 

Nešto kao ljubičice
Nešto kao proljeće
Nešto kao topli dani
Nešto kao …

Puste su ulice
A da je sreće
Da šetamo
Bezbrižni i
nasmijani…

Da grlimo vazduh
Ptice
Drveće i trave
Da smo nešto kao
Nešto kao
Ozdravljeni
izmeđ’ sna i jave…

Настави са читањем “Nešto kao proljeće – Mile Albijanić”

Чупкао сам зрна грожђа – Миле Албијанић

Чупкао сам зрна грожђа са одрина са чокота стављао их међу усне моје драге, мог живота… Драгост би ме обузела кад би ми из руку јела… Њежност бескрајна… Каткад ми кроз пољубац слатки нектар даривала… Учинивши моје срце треперавом кријесницом у коју се са усана љубав ватра слијевала… У тренут би тај се нектар у опојно … Настави са читањем “Чупкао сам зрна грожђа – Миле Албијанић”

Чупкао сам зрна грожђа
са одрина са чокота
стављао их међу усне
моје драге, мог живота…

Драгост би ме обузела
кад би ми из руку јела…
Њежност бескрајна…

Каткад ми кроз пољубац
слатки нектар даривала…
Учинивши моје срце
треперавом кријесницом
у коју се са усана
љубав ватра слијевала…

У тренут би тај се нектар
у опојно зрело вино
лудим чудом претворио
па у души искром сјајном
ко метеор изгорио…

Правили смо своје вино
вино жеље вино наде
правили га ваздан цјели
опијени од насладе

Од уста се њених медних
начинила винарија
ја енолог устрептали
што му  жарко око сија…

Чупкао сам зрело грожђе
са одрина са чокота
правили смо своје вино
пјанили се до кикота

Занесени загрљени
нераздвојних струјних уста
трошили смо жарке дане
вреле ноћи од августа…