Месец: јануар 2017.

Beskrupulozan Zorana Jovikić

Beskrupulozan Da li da uračunam tvoju mladost? Da li i dečiju radost? Ali godine ti već brojiš, kažeš ničega se ne bojiš. Misliš da sve znaš, druge iskorišćavaš,a malo šta daš. Godine su ipak samo broj, ali ti skrupula nemaš,druže moj. Pitanje se postavlja da li i znaš šta su? Da li mogu da se … Настави са читањем “Beskrupulozan Zorana Jovikić”

Beskrupulozan

Da li da uračunam tvoju mladost?

Da li i dečiju radost?

Ali godine ti već brojiš,

kažeš ničega se ne bojiš.

Misliš da sve znaš,

druge iskorišćavaš,a malo šta daš.

Godine su ipak samo broj,

ali ti skrupula nemaš,druže moj.

Pitanje se postavlja da li i znaš šta su?

Da li mogu da se nauče i poprave ovu priču našu?

Od malih nogu one se uče i stiču,

a tebi,mali moj,godine za to ističu.

Brzo se okreni oko sebe druže moj,

jer život prolazi,a on nosi samo jedan,adekvatan broj.

Zorana Jovikić

MEMENTO MORI (POST FESTUM)- Nena Miljanović

  Nisam ukrala njen deo postelje niti šta tuđe otela za svoje ljubav ne otima, a na stub srama ste me i bičevali rečima jer rušim tabue o svetosti nečijeg braka čak i kad je pakao trajanja bez ljubavi. Udarite kamenom ako morate, tako su vam rekli da treba sa kurvama, iako, ni senku doma … Настави са читањем “MEMENTO MORI (POST FESTUM)- Nena Miljanović”

 

Nisam ukrala njen deo postelje
niti šta tuđe otela za svoje
ljubav ne otima,
a na stub srama ste me i bičevali rečima
jer rušim tabue o svetosti nečijeg braka
čak i kad je pakao trajanja bez ljubavi.

Udarite kamenom ako morate,
tako su vam rekli da treba sa kurvama,
iako,
ni senku doma mu nisam oskrnavila,
u senci,
nisam pitala koje boje je postelja
njegove i njene ložnice
a bolelo je,
bolelo…

Ne sudite osuđenoj na patnju druge
ne prozivajte me,
ogrešićete se o Ljubav koja ne greši
ni na dolasku ni na odlasku
i ne palite lomaču ispod mene,
ne znate,
kad ćete i sa kim na njoj goreti.

Za vas što mi sudiste a ne znate
molim se
“Neka vas mimoiđe ova čaša”,
a ja,
Izgubila ono što nisam ni imala,
izgubljena,
iskupljujem vas ovim stihom
koji bi sutra mogao biti vaš
“Kurvin Memento Mori”.

copyrgiht © Nena Miljanović

ЕХ, ДА БЕШЕ САН – Драгојло Јовић

ЕХ ДА БЕШЕ САН Сањао сам ноћас путеве беле, Завејане снегом промрзле и неме, Што чекају да прође колона, У колони санке и на њима она. Окићена цвећем ко ливада мајска, Та колона моли за њу врата рајска, Ал’ на крају пута чека земља жута, Прекриће свог госта уместо капута. Капљу сузе вреле на том … Настави са читањем “ЕХ, ДА БЕШЕ САН – Драгојло Јовић”

ЕХ ДА БЕШЕ САН

Сањао сам ноћас путеве беле,
Завејане снегом промрзле и неме,
Што чекају да прође колона,
У колони санке и на њима она.

Окићена цвећем ко ливада мајска,
Та колона моли за њу врата рајска,
Ал’ на крају пута чека земља жута,
Прекриће свог госта уместо капута.

Капљу сузе вреле на том месту туге,
И најдражи знају, крај је њене пруге,
Сад у рајском насељу нека нађе мира,
С молитвом у песми Божијих пастира.

Док с ковчегом тешким предају је Богу,
Бачен грумен земље одзвања и јечи,
Куд то за навек нестају нам душе,
Зашто смрт нас иште, а време не лечи.

Зашто нас и даље као децу лажу,
Да време све лечи и данас нам кажу,
Пробудих се ал сан није био,
Ех, да беше среће да сам само снио.

© Драгојло Јовић

 

PRIČAJU MI DA SI SAMA – Milovan Petrović

Pričaju mi da si sama da su tužne tvoje noći da za mene često pitaš i da želiš meni doći. Zar bi sada da se vratiš domu što si porušila otišla si s drugim davno s’ drugim gnezdo ti si svila. Ne vraćaj se meni više sad kada si ostavljena nek te bole boli moje … Настави са читањем “PRIČAJU MI DA SI SAMA – Milovan Petrović”

Pričaju mi da si sama
da su tužne tvoje noći
da za mene često pitaš
i da želiš meni doći.

Zar bi sada da se vratiš
domu što si porušila
otišla si s drugim davno
s’ drugim gnezdo ti si svila.

Ne vraćaj se meni više
sad kada si ostavljena
nek te bole boli moje
povratka ti meni nema.

Ne igraj se ne dolazi
i ne traži više mene
ranila si mene davno
bolne su mi uspomene.

Milovan Petrović

milovpetrovic@gmail.com

СТРЕЛА…..Миладиновић Сандра Мајра

СТРЕЛА Узми ме Боже лакше ће ми бити, уби ме људска туга преголема, и све те очи што не знају скрити, да разум нема своја поколеља… Узми ме Боже пре људскога суда, опрости ако мењам твоју вољу, незнањa туга канџама ме гребе, и лажни морал стално мења боју!!! Схвати ме Боже за неке сам изрод, … Настави са читањем “СТРЕЛА…..Миладиновић Сандра Мајра”

СТРЕЛА

Узми ме Боже лакше ће ми бити,
уби ме људска туга преголема,
и све те очи што не знају скрити,
да разум нема своја поколеља…

Узми ме Боже пре људскога суда,
опрости ако мењам твоју вољу,
незнањa туга канџама ме гребе,
и лажни морал стално мења боју!!!

Схвати ме Боже за неке сам изрод,
и само негатив сваког позитива,
зато ме пусти да одолим варци,
док не одгајим јунака од СИНА!

У име тебе ја сам све што чиним,
стрпљиво трпим свакодневно трње,
признајем грешник сам као и сви људи,
Голготу чекам, распеће од твог црње!

Помози Боже да крв ми потече,
нека је пију сви жедни међу њима,
нисам ни светац, нити сам кћер твоја,
нек стрела људска као Христу ми прија!

(с) Миладиновић Сандра Мајра

НЕВОЉЕНА….. Миладиновић Сандра Мајра

НЕВОЉЕНА Увек је срећа права ретка, увек је осмех тајну крио, само је срце куцало вазда, уцвељен ил’ најсрећнији био! А ја још живим за тај тренутак, када ће руже процвати снене, пожудне усне љубити страсно, болна нек умрем, тужна нек свенем! И нек све буде пламени вихор, Аморова скривена стрела, чист хир вечности у … Настави са читањем “НЕВОЉЕНА….. Миладиновић Сандра Мајра”

НЕВОЉЕНА

Увек је срећа права ретка,
увек је осмех тајну крио,
само је срце куцало вазда,
уцвељен ил’ најсрећнији био!

А ја још живим за тај тренутак,
када ће руже процвати снене,
пожудне усне љубити страсно,
болна нек умрем, тужна нек свенем!

И нек све буде пламени вихор,
Аморова скривена стрела,
чист хир вечности у магновењу,
пре хладне смрти нек будем врела…

Нек не причају да нисам смела
ни мрву храбрости да стазом уткам,
да без разума кренула нисам,
јер љубав понекада скрене са пута!

Чинило ми се тешко да признам,
да волим бескрајно у освит зоре,
док годинама никог не грлим,
баш вешто кријем очи што горе…

Сада кад немири све су чешћи
сигурно корачају задњи дани,
а чини ми се још су далеко,
пре смрти нека ме вечност нахрани…

Нек то што волим не буде казна,
сулуда препуна разочарења…
Зар остаћу заувек дужна ти Боже,
што научих да волим невољена!

(с) Миладиновић Сандра Мајра