Месец: јануар 2017.

ЉУБАВ ЈЕДНОГ ПСА….Миладиновић Сандра Мајра

ЉУБАВ ЈЕДНОГ ПСА Топла дуга влажна њушка храпав језик,крупне тамне очи, загрљај топлији од игде ичијег, пријатељ то је за најцрње ноћи… Дуга и оштра,скоро бела длака, шапе меке, раздрагане очи, трк брзине у пролећне стреле, од таласа више знао је да скочи… Волео је тихо, искрено и верно, а жељан остао загрљаја вечних, чудио … Настави са читањем “ЉУБАВ ЈЕДНОГ ПСА….Миладиновић Сандра Мајра”

ЉУБАВ ЈЕДНОГ ПСА

Топла дуга влажна њушка
храпав језик,крупне тамне очи,
загрљај топлији од игде ичијег,
пријатељ то је за најцрње ноћи…

Дуга и оштра,скоро бела длака,
шапе меке, раздрагане очи,
трк брзине у пролећне стреле,
од таласа више знао је да скочи…

Волео је тихо, искрено и верно,
а жељан остао загрљаја вечних,
чудио се стаду том тако големом,
без љубави јадних, вечино несрећних…

И приђе он тако па наслони главу,
удахне дубоко због прекора благог,
смогне снаге за даље, шта би друго могао,
срећан што је с’ њима поделио залог?!

А они далеки, слободни и чудни,
ни ноћу не знају да се диве небу,
па Кумовој слами, веселој Венери,
траљаво прилазе док срца им зебу…

Заспао је тако везан оковима,
ко зна који пут суза опет кану,
испод капака отичу лагано,
све речи што могу да зацеле рану…

Дан се топи као пахуља на длану,
усахле су чежње, младалачке наде,
кренула је душа да се с’ њим опрашта..
Зар и псима може то да се поткраде?

Пред очима магла, смрт је тврдоглава,
хоће га па хоће сигурно и тихо,
а хтео је само искрено да воли,
после мајке није га волео баш нико!?

Дал га Рај сад чека и далека светла,
и бол ће нестати што му не да мира!?
А, топлог окота још увек се сећа,
први пут му срећа наочиглед била!

И баш јасно види облаке прозирне,
на небу су можда неки што га воле…
иза њих су траве бескрајне ливаде,
остао му камен с’ груди негде доле!?

(с) Миладиновић Сандра Мајра

Sta ce mi veca kazna majko

Za tebe se majko molim dok me nebo guta Prokleo me niko nije ne zeleh da slusam Cujem tvoje srce kuca pitam se dok sa svojim lutam Da li je otkucaj neki nekad davno bio namenjen meni Ako me ikad psujes majko? Znaj da zalicu vecno! Sto popih sve sto je dato Pustih da vetar … Настави са читањем “Sta ce mi veca kazna majko”

Za tebe se majko molim
dok me nebo guta
Prokleo me niko nije
ne zeleh da slusam
Cujem tvoje srce kuca
pitam se dok sa svojim lutam
Da li je otkucaj neki
nekad davno bio namenjen meni

Ako me ikad psujes majko?
Znaj da zalicu vecno!
Sto popih sve sto je dato
Pustih da vetar ote mi zlato
Sta ce mi veca kazna majko?

Srdzba sto nadamnom vlada
sudbina nije ono sto goni
napojio sam se sebe strahom
koji me godinama vodi
Suze su neke namenjeno lile
ali ne za skitnicu ovu
Vec za rane sto ti gnjile
prljave ruke ne dodiruju svile

Ako me ikad psujes majko?
Znaj da zalicu vecno!
Sto popih sve sto je dato
Pustih da vetar ote mi zlato
Sta ce mi veca kazna majko?

NA IVICI – Nena Miljanović

reč po reč koju mi nisi rekao korak po korak udaljava me od tebe daleko sam suviše sad od one mene koja se pitala zar je moguće živeti a glas ti ne poželeti čuti u bolni i slatki čas kad sve je svetlost i lepota izlišna jer nije podeljena sa tobom predaleko odmakla je ljubav … Настави са читањем “NA IVICI – Nena Miljanović”

reč po reč koju mi nisi rekao
korak po korak
udaljava me od tebe
daleko sam suviše sad
od one mene koja se pitala
zar je moguće živeti
a glas ti ne poželeti čuti
u bolni i slatki čas kad sve je svetlost i lepota
izlišna
jer nije podeljena sa tobom
predaleko
odmakla je ljubav od prećutanih tajni
i od onog tebe kom sam se mogla vratiti
na jedan poziv i pola reči
gluva
ne čujem te više
jer ne čujem dušu iz sebe kako me pita
zar nije moguće još jednom sve
bez duše
namerno slepa za sve lepote
ne bolujem više u modri čas
kad mesec prelomi zrak
kroz gorku kap što mi na rubu oka zri
i na ivici stiha o novoj ljubavi
a mislila sam da neću moći
mislio si…

JOŠ NA TEBE NOĆ MIRIŠE – Milovan Petrović

Još na tebe noć miriše i još ti se divim još si pesma moga srca i za tebe živim. Još si vino koje pijem piće si Bogova, još te volim kao nekad ženo mojih snova. Još te sanjam, a na javi tu kraj mene nisi, još sa tobom snove imam moj anđeo ti si. Milovan … Настави са читањем “JOŠ NA TEBE NOĆ MIRIŠE – Milovan Petrović”

Još na tebe noć miriše
i još ti se divim
još si pesma moga srca
i za tebe živim.

Još si vino koje pijem
piće si Bogova,
još te volim kao nekad
ženo mojih snova.

Još te sanjam, a na javi
tu kraj mene nisi,
još sa tobom snove imam
moj anđeo ti si.

Milovan Petrović

ANA – Milovan Petrović

Ovo je priča iz osamdeset i neke o ženi i gradu kraj jedne reke. Poletne behu godine te kad svi smo živeli za svoje sne. Ana je bila ponos grada, zanosno lepa, visoka, mlada kud god su šetale noge njene, tu svud je bio i deo mene. Bilo je tu i drugih “džulova”, previše želja, … Настави са читањем “ANA – Milovan Petrović”

Ovo je priča iz osamdeset i neke
o ženi i gradu kraj jedne reke.
Poletne behu godine te
kad svi smo živeli za svoje sne.

Ana je bila ponos grada,
zanosno lepa, visoka, mlada
kud god su šetale noge njene,
tu svud je bio i deo mene.

Bilo je tu i drugih “džulova”,
previše želja, previše snova
i svi smo želeli jedno te isto
a da joj kažemo, to smeli nismo.

Šetala Ana po gradu sama
ni slutila nije šta je sa nama.
Da cela “horda” je mladića prati,
i da joj se svaki želi dati.

Odnese reka te mlade dane,
a grad nam osta bez lepe Ane.
Sećam se toga k’o juče da beše,
putevi stranca u grad doneše.

Zaluta “dripac” u našem gradu,
ko bi se nadao takvome jadu?
Slučaj je hteo, ili sudbina,
da sretne Anu pred nama svima.

Upita je za neku ulicu i broj;
“Dečko baš nije sasvim svoj”.
I pazi čuda, od toga dana,
Ana nam nije šetala sama.

Ode sa strancem, ostavi grad,
osta nam prekor, patnja i jad,
… i jedna tvrdnja;
“Ma… baš sam gad”.

Milovan Petrović

Ona – Nikola Mirković

Svake noći pred spavanje slika njena mi pred očima sija, Ona je sve što mi treba, jedino ona mome oku prija. Njene nežne reči koje su me bodrile, Koje su mi dale nadu, koje su moje patnje krile. Ona je cura koja moj život krasi, Čije lice primećujem i kad je u velikoj masi. Smeđe … Настави са читањем “Ona – Nikola Mirković”

Svake noći pred spavanje slika njena mi pred očima sija,
Ona je sve što mi treba, jedino ona mome oku prija.
Njene nežne reči koje su me bodrile,
Koje su mi dale nadu, koje su moje patnje krile.

Ona je cura koja moj život krasi,
Čije lice primećujem i kad je u velikoj masi.
Smeđe oči koje iza sebe kriju nešto,
Ona ume njima da zavede nekog vešto.

Prvim poljubcem je ona pokazala svoje lice,
Pokazala je dobrotu, da je ne pogađaju sitnice.
Pružila mi ljubav koju sam gajio bajno,
Voleo sam je bez prestanka, pisao sam joj pesme trajno.

Razumeo sam je kao svog rođenog brata,
Pomagao joj u svemu, otvarao ka srcu širom vrata,
Pratio svaki njen korak, zadržavao svoja osećanja u sebi,
Imao je svakoga dana ma bilo kakav se oko nje stvarao derbi.

Nedostaje mi njeno sve, ali sada kasno je,
Sada neki drugi momak njoj svoju ljubav daje.
Kupuje je materijalnim stvarima, nekim sitnim poklonima,
Dok sam je ja kupovao svojim lepim snovima.

SNEZNE PAHULJE ~ milka vukic v

. Trka se vjetar I svaka pahulja. Hladnoca ih  u okove sabira… Bozic  je,.. sveca upaljena.. Radost pupa u toplim domovima. . Cedo u ljuljacki uz muziku peva… Opusteno u dvoriste gleda.. Kanajmet mu radost ne prekida… Idila srece osta uramljena . Gu…gugu…aba…ga…. Opcinjen je belim pahuljama…. Snezni pokrivac se uzdize, Beba zeli da ga “oblize”. .

.
Trka se vjetar I svaka pahulja.
Hladnoca ih  u okove sabira…
Bozic  je,.. sveca upaljena..
Radost pupa u toplim domovima.
.
Cedo u ljuljacki uz muziku peva…
Opusteno u dvoriste gleda..
Kanajmet mu radost ne prekida…
Idila srece osta uramljena
.
Gu…gugu…aba…ga….
Opcinjen je belim pahuljama….
Snezni pokrivac se uzdize,
Beba zeli da ga “oblize”.
.

Промоција часописа ПоезијаСРБ број 7. – Моравски цароставник

У Дечјем центру Пионирски парк, 13.01.2017. године, Удружење песника Србије ПоезијаСРБ у сарадњи са Вуковом задужбином из Беле Воде и Културним центром Крушевац, организовало је промоцију часописа ПоезијаСРБ број 7 који је посвећен манифестацији МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК која се већ 9 година одржава у Белој Води, на скели укотвљеној на Зaпадној Морави. О часопису и манифестацији … Настави са читањем “Промоција часописа ПоезијаСРБ број 7. – Моравски цароставник”

У Дечјем центру Пионирски парк, 13.01.2017. године, Удружење песника Србије ПоезијаСРБ у сарадњи са Вуковом задужбином из Беле Воде и Културним центром Крушевац, организовало је промоцију часописа ПоезијаСРБ број 7 који је посвећен манифестацији МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК која се већ 9 година одржава у Белој Води, на скели укотвљеној на Зaпадној Морави. О часопису и манифестацији су говорили др Велибор Лазаревић, Љубодраг Обрадовић, Мића Живановић и проф. књижевности Гордана Влаховић. Своју поезију говорили су Мирко Стојадиновић, Ратко Тодосијевић Баћо, Драган Тодосијевић, Јована Марковић, Дејан Петровић Кенац, Стефан Кнежевић,  Градимир Карајовић, Мира Смиљанић и Богдан Јевтић. Програм је осмислио Љубодраг Обрадовић, а водила га је Јована Марковић, најмлађи члан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу.


Др Велибор Лазаревић говори о манифестацији МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК

LUCE MALO ~ milka vukic v

Luce malo mazno guguce, (Ni dva meseca nema) Spretno vrti rukice I nogice Sarmira nas uspesno, malo Luce veselo… . Ljubimo njezne nogice Ogledamo se u sjajne okice.. Maze nas te blazene rucice…. Srca nam odvodi u rajske ulice… . Covjek u njemu se rodio, Voli da jede…pozira,spava.. Uzdize nas snaga dolazecih dana, Bog zna kome  poklanja … Настави са читањем “LUCE MALO ~ milka vukic v”

Luce malo mazno guguce,
(Ni dva meseca nema)
Spretno vrti rukice I nogice
Sarmira nas uspesno, malo Luce veselo…
.
Ljubimo njezne nogice
Ogledamo se u sjajne okice..
Maze nas te blazene rucice….
Srca nam odvodi u rajske ulice…
.
Covjek u njemu se rodio,
Voli da jede…pozira,spava..
Uzdize nas snaga dolazecih dana,
Bog zna kome  poklanja svoga andjela.

LJUBAV I VINO – VEČITA INSPIRACIJA – 2017.

Povodom Dana zaljubljenih i Svetog Trifuna (14. februar), Atelje-galerija MAKY iz Kruševca i Udruženje pesnika Srbije – PoezijaSRB sa sedištem u Kruševcu u saradnji sa Politehničkom školom „Milutin Milanković“ iz Kruševca, Kulturnim centrom Kruševac i galerijom Vino Župe iz Aleksandrovca raspisuju 9. medjunarodni literarno -likovni konkurs na temu: LJUBAV I VINO – VEČITA INSPIRACIJA Na … Настави са читањем “LJUBAV I VINO – VEČITA INSPIRACIJA – 2017.”

Povodom Dana zaljubljenih i Svetog Trifuna (14. februar), Atelje-galerija MAKY iz Kruševca i Udruženje pesnika Srbije – PoezijaSRB sa sedištem u Kruševcu u saradnji sa Politehničkom školom „Milutin Milanković“ iz Kruševca, Kulturnim centrom Kruševac i galerijom Vino Župe iz Aleksandrovca raspisuju 9. medjunarodni literarno -likovni konkurs na temu:

LJUBAV I VINO – VEČITA INSPIRACIJA


Na literarnom konkursu mogu biti zastupljene sve vrste umetničkog izražavanja u poeziji na srpskom jeziku. Pravo učeća imaju:

  • učenici osnovnih škola,
  • učenici srednjih škola,
  • studenti
  • odrasli pesnici iz zemlje i inostranstva

Radove slati do srede 08. februara 2017. godine isključivo u elektronskoj varijanti u word, odt ili pdf formatu na mejl: ljubav@poezija.rs


Na likovnom konkursu su zastupljene sve vrste umetničkog izražavanja. Pravo učeća imaju:

  • učenici srednjih škola i
  • studenti iz zemlje i inostranstva.

Zainteresovani likovni stvaraoci svoje radove mogu predati lično, poštom ili emailom (u zavisnosti od samog rada), do srede, 8 februara
2017. godine na adrese:

– Politehnička škola „Milutin Milanković“, Čehovljeva 1, 37000 Kruševac – Za Živorada Milanovića Makija. Mejl: office@politehnicka-skola.edu.rs

Svi radovi u obe kategorije moraju da sadrže podatke o autoru i o školi ili fakultetu.

Radovi se ne vraćaju. Autori radova su saglasna da se svi njihovi radovi mogu objaviti na portalu поезија.срб. i drugim izdanjima organizatora i suorganizatora ove manifestacije bez novčane naknade autorima.

Pobednicima će biti uručene diplome i nagrade u knjigama na izvodjenju umetničkog programa u čast LJUBAVI I VINA 14.02.2016. godine u 19:00 časova u Beloj sali KCK u Kruševcu. Organizatori nisu u situaciji da snose trškove dolaska i boravka u Kruševcu. Dobitnicima koji ne mogu da prisustvuju uručivanju nagrada poslaćemo nagrade i diplome u digitalnoj formi u PDF-u na njihov email.

LJUBAV I VINO, DOPUNJUJU SE FINO!