Месец: јануар 2017.

Voljeću te u januaru

Milion razloga za mržnju, jedan za ljubav. Milion laži za jednu istinu. Bezbroj ožiljaka opominjućih, lava vrelih suza što žeže utrobu i pretvara sve u pepeo i gar, a samo jedan osmjeh koji potire sve spaljene godine. Bezbroj protiv, i jedno jedino za. Milion ugašenih zvijezda upaliće jedna jedina, zvijezda koja vječno sja. Trista šezdeset … Настави са читањем “Voljeću te u januaru”


Milion razloga za mržnju,
jedan za ljubav.
Milion laži za jednu istinu.

Bezbroj ožiljaka opominjućih,
lava vrelih suza
što žeže utrobu
i pretvara sve u pepeo i gar,
a samo jedan osmjeh
koji potire sve spaljene godine.

Bezbroj protiv,
i jedno jedino za.

Milion ugašenih zvijezda
upaliće jedna jedina,
zvijezda koja vječno sja.

Trista šezdeset četiri dana
na koljena bačena
pred jednim jedinim danom,
danom u kojem se gubi
milion razloga za gorak ukus
progutanih presuda.

Zbog tog jednog dana,
zbog tog jednog osmjeha,
radi tog jednog za,
zatvaram sva vrata prkosa
rušim zidove ponosa
ispijam času tvoje osude
i stavljam svoj potpis
na sve presude,
bez riječi
bez odbrane
bez lica ravnodušne neznake,
stojim pred januarskim
sudom istine
brišući sve protiv za jedno za.

Milion noći besmisla
slaže se u januarski mozaik
i čini smisao moje biti,
najsmisleniji smisao
najbesmislenije priče ikad ispričane.

Milion iskidanih niti
upliće se u jednu jedinu,
neraskidivu nit raskinutih iluzija
pletući zlatnim slovima duše
ime od imena – Ljubav.

I sklanjam bezbroj žaoki otrovnih
zarad jednog osmjeha ljekovita,
zarad jednog mekog pogleda,
zarad jednog istinitog razloga,
povlačim sa srca katance i lance
i volim te i ovog januara.

Bezbroj dana sumornih
slažu se u mozaik januara
i svaki se boji novom bojom,
bojom jednog svijetlog dana,
bojom početka beskraja.

Noć srebrom veze novi dan,
u kalendaru korača još jedan januar,
koracima smjelim briše
sve moje napore i htijenja
da poreknem, da se odreknem,
od tebe, od sebe, sakrijem, nestanem
da dišem prestanem.

Skupljam sve protiv u jedno za.
Januar je. Januar ne poznaje razloge.
Januar ne priznaje zablude
i ne krije se iza iluzije.

Voljeću te u januaru.

Januar je, a januar sve pred sobom briše,
milion razloga prekrije patina zaborava,
hiljade zvijezda prospe po januarskim noćima
zlaćanu svjetlost nad sjenkama sjećanja,
dok zora na istoku prvim zracima
ispisuje ime od imena – Ljubav.

Voljeću te u januaru.
A onda…Onda se okrene list na kalendaru.

 

©   Nevenka Savić Alispahić

NEARTIKULISANA PESMA -Nena Miljanović

Slobodna Kao pra žena koja još ne zna za stid Gola kao istina Pećinska žena sam ti bila Bez artikulacije i velikih reči Najdubljim ćutanjem sam te ljubila Onako kako ljubi pra-ljubav Onakvog Kakvim sam te videla i volela: Čovek moj Lovac na impale tigrove i mene Štavitelj kože medveđe i moje Čuvar Vatre života … Настави са читањем “NEARTIKULISANA PESMA -Nena Miljanović”

Slobodna
Kao pra žena koja još ne zna za stid
Gola kao istina
Pećinska žena sam ti bila
Bez artikulacije i velikih reči
Najdubljim ćutanjem sam te ljubila
Onako kako ljubi pra-ljubav
Onakvog
Kakvim sam te videla i volela:
Čovek moj
Lovac na impale tigrove i mene
Štavitelj kože medveđe i moje
Čuvar
Vatre života u pepelu i meni
Tragač
Za divljim medom u mojim dupljama
Ratnik
Nosilac semena ljubavi u tobolcu o bedru
I mene na plećima i u mislima
Takvim ikonama tebe
Prekrila sam sve svoje misli
I postala hram religije ljubavi
I ti si postao moj Bog

&

Danas
Stihom slikam poslednju ikonu tebe
Na ikonostasu srušenog hrama :
Obezbožen ti
Artikulisan
Odeven u reči i izgovore
Govoriš gole laži…

…Ruši se moj hram
Ogrnuta očajem
Ispisujem pod poslednjom ikonom:
Ovde počiva moj tragač čuvar i ratnik
Ovde je umro Bog…

Исус Христ – Ивана Зајић

Има једна стара пећина, Само тишина у њој почива, У њој се у времена древна Створио отац свих очева.   Хранили га Јосиф и Марија, Рукама у хладним ноћима грејали И оне старе песме певали, Сада о њему ми што певамо. Тако спасење души налазимо.

Има једна стара пећина,
Само тишина у њој почива,
У њој се у времена древна
Створио отац свих очева.

 
Хранили га Јосиф и Марија,
Рукама у хладним ноћима грејали
И оне старе песме певали,
Сада о њему ми што певамо.
Тако спасење души налазимо.

НОЋАС….. Миладиновић Сандра Мајра

НОЋАС Ноћас се миш и мачка друже, дрво и камен од шале пуцају, на небу из магле јецају звезде, смрзле се гране усахле љуљају… Ледени дах се отима тихо, птичји је цвркут дубоко замро, а све што живи боје је свукло, у белило пресвукло се и небо плаво! Ех те самоће нисте видели, ни тога … Настави са читањем “НОЋАС….. Миладиновић Сандра Мајра”

НОЋАС

Ноћас се миш и мачка друже,
дрво и камен од шале пуцају,
на небу из магле јецају звезде,
смрзле се гране усахле љуљају…

Ледени дах се отима тихо,
птичји је цвркут дубоко замро,
а све што живи боје је свукло,
у белило пресвукло се и небо плаво!

Ех те самоће нисте видели,
ни тога вела преко свих чела,
по негде се лула мира надвила,
док цвили чета шуме крај села…

Сребрна прашина пада са кровова,
личи на магију тихе сеобе,
кога све неби с’ногу оборила,
кад јој се хоће, кад јој се прохте?!

Ух куд се дела сва она јека,
сви они лептири сунчане барке,
како је ноћас снажна и смела,
ушла у снове нејлепше бајке!?

Дал сви вољени поветарци,
под земљом почивају као нестали,
изданци опијени бауљају,
и свој трен чекају дубоко заспали!?

Ноћас кад миш и мачка се друже,
док дрво и камен од шале пуцају,
на небу из магле јецају звезде,
а смрзле се гране усахле љуљају!

(с) Миладиновић Сандра Мајра

ЛУТАЊЕ……..Миладиновић Сандра Мајра

ЛУТАЊЕ Туга ме мори, јад и чемер, срце ми бије ко’да ће стати, о Боже драги како ме боли, и зашто овако душа пати? И тако без даха останем некад, и као камен стане међ’ груди, ко’ да прах праху одлази тихо, ти су тренуци бескрајно дуги! Па зар ми љубав не значи ништа, и … Настави са читањем “ЛУТАЊЕ……..Миладиновић Сандра Мајра”

ЛУТАЊЕ

Туга ме мори, јад и чемер,
срце ми бије ко’да ће стати,
о Боже драги како ме боли,
и зашто овако душа пати?

И тако без даха останем некад,
и као камен стане међ’ груди,
ко’ да прах праху одлази тихо,
ти су тренуци бескрајно дуги!

Па зар ми љубав не значи ништа,
и чему слути сва слабост моја,
то што сам човек учини себи,
свашта и свако, лошег су соја!

Нестану тако сви поветарци,
све речи које узалуд теку,
и жеђ се слије помахнитало,
у само једну, једину реку!

O врло често снови су стварност,
конфузија што мира неда,
по неки нам се оствари тако,
разум затаји разлог….шта треба?!

И како даље, зашто и с’ чиме,
пролази живот, узми шта можеш,
шта ли се може мерити с’тиме,
ако не умеш себи да отмеш?!

Онда осетиш, небески порив,
устаје, буни се и мира неда,
у огледалу неко је други,
твојим те лицем упорно гледа!

По нека бора, ал’очи благе,
неспретно крију од себе тајну,
оног ко није сломила судба,
нема ни шансу за вечну славу!

О, остави ми љубав што пече,
и ону слабост што душу пара,
то што сам човек учини себи,
прича је моја, ал’ врло стара!

Прастаре су јој корице жуте,
слова већ бледа као да лебде,
нисам је сита, а стално читам,
и вечно лутам тражећи Тебе!

(с) Миладиновић Сандра Мајра

Божићна жеља – Ивана Зајић

На Бадње вече кад падне мрак И месец жути појави се, Кад угаси се последњи зрак, У мени једна жеља јави се. Пожелим да је гласно изговорим, Узалуд… нема не говоре уста, Не могу речи више да прозборим – Остаје само жеља пуста. Знам, ако се превише надам Па у тој жељи сва изгорим, Почећу … Настави са читањем “Божићна жеља – Ивана Зајић”

На Бадње вече кад падне мрак
И месец жути појави се,
Кад угаси се последњи зрак,
У мени једна жеља јави се.

Пожелим да је гласно изговорим,
Узалуд… нема не говоре уста,
Не могу речи више да прозборим –
Остаје само жеља пуста.

Знам, ако се превише надам
Па у тој жељи сва изгорим,
Почећу брзо у очај да падам,
Живот у пакао претворим…

Кад на Божић бадњак се загори
И за столом упали се свећа,
Нек ми срце на сав глас говори:
Желим да ме увек прати срећа.

Једном кад се уморим од снова
И када нестане свака нада,
Можда ће ми се жеља ова
Остварити изненада.

LAŽNI ORLOV DAR – Nena Miljanović

Na liticama poetskih pogibelji U orkanskim visovima duše Samoizmaštana i sama (kao đavo ili Bog) Tebe sam zalegla u nedrima i pesmama Među četvorolisne deteline i katrene o poslednjim srećama U ružu vetrova uglavila sam gnezdo Opleteno paperjem osedelih snova I u alpski rog duvala duboke jesenje tonove Muzikom poezije Mamila sam te iz visina … Настави са читањем “LAŽNI ORLOV DAR – Nena Miljanović”

Na liticama poetskih pogibelji
U orkanskim visovima duše
Samoizmaštana i sama
(kao đavo ili Bog)
Tebe sam zalegla u nedrima i pesmama
Među četvorolisne deteline i katrene o poslednjim srećama
U ružu vetrova uglavila sam gnezdo
Opleteno paperjem osedelih snova
I u alpski rog duvala duboke jesenje tonove
Muzikom poezije
Mamila sam te iz visina duhovnih ljubavi
U pokušaju da te odlepim od blata tla
I pokrenem da prvi i poslednji put se vineš
Iznad provalija gorke požude
Nemoćne
Da te ispune i kad se isprazniš
Sa bezbrojnim uzgrednim
Pesmama o visinama
Branila sam se od bolnih padanja u jamu jave
Šćućurena u pocepan pesnički mit
Na ivici kukuvičijeg gnezdu u šupljim prsima
Branila sam san o ljubavi
Slapovima stihova o tebi kondoru
Prala sam sebe od istine
Da sam do guše potonula u glib
U nadi
Da ću ako padnem tebe podići sa dna
I učiniti te s orlovim darom
I sebe učiniti pesnikinjom
S darom pisanja o ljubavi
I kad je prostituisanje
Sa sopstvenim snom o sebi boljoj
Sa tobom boljim

ГЛАД ЗА ЉУБАВЉУ……Миладиновић Сандра Мајра

ГЛАД ЗА ЉУБАВЉУ Две сенке једне улице, шарају лицима пролазника, трепере као најближе звезде, крстаре крошњама заводника… Нису ли то два стара знанца, две сродне душе стигле из раја, уз много, много ожиљака, долазе и иду до бескраја….?! Понекада шетају, као кад лете, понекад плешу тако близу, немају сна ни испод камена, непрестано их цвркути … Настави са читањем “ГЛАД ЗА ЉУБАВЉУ……Миладиновић Сандра Мајра”

ГЛАД ЗА ЉУБАВЉУ

Две сенке једне улице,
шарају лицима пролазника,
трепере као најближе звезде,
крстаре крошњама заводника…

Нису ли то два стара знанца,
две сродне душе стигле из раја,
уз много, много ожиљака,
долазе и иду до бескраја….?!

Понекада шетају, као кад лете,
понекад плешу тако близу,
немају сна ни испод камена,
непрестано их цвркути стижу…

Забораве се у прамену косе,
жељи да виде више срећних,
кроз колико само промашаја,
осташе сенке, незнањем грешних….

У нади да помаља се зрак једне зоре,
када се рађа изненађење,
помало стрепе скривајућ’ лица,
дрхте од страсти скривене жеље…

И тако када ветрови крену,
као таласи кад алге прену,
помуте, заплету судбине вите,
у нади да постаће љубави сите!

(с) Миладиновић Сандра Мајра

U RALjAMA SNA – Nena Miljanović

Noćas Neću (melo)dramiti Samo da izmamim poetski trans Neću se ponovo namerno ubiti (stihom) Čitajući stare pesme o sebi sa tobom Ni pokušati da (se) oživim Pišući nove o mogućem nastavku ljubavi Namerno neosetljivu Ne dotiče me euforija novogodišnje noći Kad se posebno podložno poetskim halucinacijama Ne tiče me se Što praznična noć pada u raskošnim … Настави са читањем “U RALjAMA SNA – Nena Miljanović”

Noćas
Neću (melo)dramiti
Samo da izmamim poetski trans
Neću se ponovo namerno ubiti (stihom)
Čitajući stare pesme o sebi sa tobom
Ni pokušati da (se) oživim
Pišući nove o mogućem nastavku ljubavi
Namerno neosetljivu
Ne dotiče me euforija novogodišnje noći
Kad se posebno podložno poetskim halucinacijama
Ne tiče me se
Što praznična noć pada u raskošnim kaskadama
Po tuđim velikim iščekivanjima
Ja ne čekam ništa i ne pitam se
Gde i sa kim nazdravlja(š) novoj ljubavi
Evo i ja nazdravljam sebi
Živela razumna ženo
Nek đavo nosi i ljubav i poeziju
I sve te urimovane izmišljotine o umiranjima zbog nekoga
Ko se još ubio zbog ljubavi
Osim poneki pesnik u tremens delirijumu
U noćima opšteg slavlja
Kad usamljenost preuveličava patnju
Živela pijana pesnikinjo
Tako
Baci to ubitačno pero
Baci se
U ralje stvarnosti bez snova
I u nirvanu nepisanja
Do konačnog oslobođenja od njega
I od sebe same
Same
Same…

copyright © Nena Miljanović
(31. decembar 2016.)