На Бадње вече кад падне мрак
И месец жути појави се,
Кад угаси се последњи зрак,
У мени једна жеља јави се.
Пожелим да је гласно изговорим,
Узалуд… нема не говоре уста,
Не могу речи више да прозборим –
Остаје само жеља пуста.
Знам, ако се превише надам
Па у тој жељи сва изгорим,
Почећу брзо у очај да падам,
Живот у пакао претворим…
Кад на Божић бадњак се загори
И за столом упали се свећа,
Нек ми срце на сав глас говори:
Желим да ме увек прати срећа.
Једном кад се уморим од снова
И када нестане свака нада,
Можда ће ми се жеља ова
Остварити изненада.