Дан: 14. јануар 2017.

Sta ce mi veca kazna majko

Za tebe se majko molim dok me nebo guta Prokleo me niko nije ne zeleh da slusam Cujem tvoje srce kuca pitam se dok sa svojim lutam Da li je otkucaj neki nekad davno bio namenjen meni Ako me ikad psujes majko? Znaj da zalicu vecno! Sto popih sve sto je dato Pustih da vetar … Настави са читањем “Sta ce mi veca kazna majko”

Za tebe se majko molim
dok me nebo guta
Prokleo me niko nije
ne zeleh da slusam
Cujem tvoje srce kuca
pitam se dok sa svojim lutam
Da li je otkucaj neki
nekad davno bio namenjen meni

Ako me ikad psujes majko?
Znaj da zalicu vecno!
Sto popih sve sto je dato
Pustih da vetar ote mi zlato
Sta ce mi veca kazna majko?

Srdzba sto nadamnom vlada
sudbina nije ono sto goni
napojio sam se sebe strahom
koji me godinama vodi
Suze su neke namenjeno lile
ali ne za skitnicu ovu
Vec za rane sto ti gnjile
prljave ruke ne dodiruju svile

Ako me ikad psujes majko?
Znaj da zalicu vecno!
Sto popih sve sto je dato
Pustih da vetar ote mi zlato
Sta ce mi veca kazna majko?

NA IVICI – Nena Miljanović

reč po reč koju mi nisi rekao korak po korak udaljava me od tebe daleko sam suviše sad od one mene koja se pitala zar je moguće živeti a glas ti ne poželeti čuti u bolni i slatki čas kad sve je svetlost i lepota izlišna jer nije podeljena sa tobom predaleko odmakla je ljubav … Настави са читањем “NA IVICI – Nena Miljanović”

reč po reč koju mi nisi rekao
korak po korak
udaljava me od tebe
daleko sam suviše sad
od one mene koja se pitala
zar je moguće živeti
a glas ti ne poželeti čuti
u bolni i slatki čas kad sve je svetlost i lepota
izlišna
jer nije podeljena sa tobom
predaleko
odmakla je ljubav od prećutanih tajni
i od onog tebe kom sam se mogla vratiti
na jedan poziv i pola reči
gluva
ne čujem te više
jer ne čujem dušu iz sebe kako me pita
zar nije moguće još jednom sve
bez duše
namerno slepa za sve lepote
ne bolujem više u modri čas
kad mesec prelomi zrak
kroz gorku kap što mi na rubu oka zri
i na ivici stiha o novoj ljubavi
a mislila sam da neću moći
mislio si…

JOŠ NA TEBE NOĆ MIRIŠE – Milovan Petrović

Još na tebe noć miriše i još ti se divim još si pesma moga srca i za tebe živim. Još si vino koje pijem piće si Bogova, još te volim kao nekad ženo mojih snova. Još te sanjam, a na javi tu kraj mene nisi, još sa tobom snove imam moj anđeo ti si. Milovan … Настави са читањем “JOŠ NA TEBE NOĆ MIRIŠE – Milovan Petrović”

Još na tebe noć miriše
i još ti se divim
još si pesma moga srca
i za tebe živim.

Još si vino koje pijem
piće si Bogova,
još te volim kao nekad
ženo mojih snova.

Još te sanjam, a na javi
tu kraj mene nisi,
još sa tobom snove imam
moj anđeo ti si.

Milovan Petrović

ANA – Milovan Petrović

Ovo je priča iz osamdeset i neke o ženi i gradu kraj jedne reke. Poletne behu godine te kad svi smo živeli za svoje sne. Ana je bila ponos grada, zanosno lepa, visoka, mlada kud god su šetale noge njene, tu svud je bio i deo mene. Bilo je tu i drugih “džulova”, previše želja, … Настави са читањем “ANA – Milovan Petrović”

Ovo je priča iz osamdeset i neke
o ženi i gradu kraj jedne reke.
Poletne behu godine te
kad svi smo živeli za svoje sne.

Ana je bila ponos grada,
zanosno lepa, visoka, mlada
kud god su šetale noge njene,
tu svud je bio i deo mene.

Bilo je tu i drugih “džulova”,
previše želja, previše snova
i svi smo želeli jedno te isto
a da joj kažemo, to smeli nismo.

Šetala Ana po gradu sama
ni slutila nije šta je sa nama.
Da cela “horda” je mladića prati,
i da joj se svaki želi dati.

Odnese reka te mlade dane,
a grad nam osta bez lepe Ane.
Sećam se toga k’o juče da beše,
putevi stranca u grad doneše.

Zaluta “dripac” u našem gradu,
ko bi se nadao takvome jadu?
Slučaj je hteo, ili sudbina,
da sretne Anu pred nama svima.

Upita je za neku ulicu i broj;
“Dečko baš nije sasvim svoj”.
I pazi čuda, od toga dana,
Ana nam nije šetala sama.

Ode sa strancem, ostavi grad,
osta nam prekor, patnja i jad,
… i jedna tvrdnja;
“Ma… baš sam gad”.

Milovan Petrović