Nisam ukrala njen deo postelje
niti šta tuđe otela za svoje
ljubav ne otima,
a na stub srama ste me i bičevali rečima
jer rušim tabue o svetosti nečijeg braka
čak i kad je pakao trajanja bez ljubavi.
Udarite kamenom ako morate,
tako su vam rekli da treba sa kurvama,
iako,
ni senku doma mu nisam oskrnavila,
u senci,
nisam pitala koje boje je postelja
njegove i njene ložnice
a bolelo je,
bolelo…
Ne sudite osuđenoj na patnju druge
ne prozivajte me,
ogrešićete se o Ljubav koja ne greši
ni na dolasku ni na odlasku
i ne palite lomaču ispod mene,
ne znate,
kad ćete i sa kim na njoj goreti.
Za vas što mi sudiste a ne znate
molim se
“Neka vas mimoiđe ova čaša”,
a ja,
Izgubila ono što nisam ni imala,
izgubljena,
iskupljujem vas ovim stihom
koji bi sutra mogao biti vaš
“Kurvin Memento Mori”.
copyrgiht © Nena Miljanović
Maestralna pesma uvažena koleginice. Iskrene čestitke!