Дан: 24. јануар 2016.

UMORNA PESMA – Milovan Petrović

Umorna pesma na kolena pala sve što je želela već je opevala. Radosti, tuge, trenutke sreće, šta bi još mogla, a da joj se neće?. Umorna pesma u sebi nosi sve naše brige, želje i radosti. Mladalački zanos i dane starosti ponekad i male sitne gadosti. Umorna pesma već svima znana i sama sobom večno … Настави са читањем “UMORNA PESMA – Milovan Petrović”

Umorna pesma na kolena pala
sve što je želela već je opevala.
Radosti, tuge, trenutke sreće,
šta bi još mogla, a da joj se neće?.

Umorna pesma u sebi nosi
sve naše brige, želje i radosti.
Mladalački zanos i dane starosti
ponekad i male sitne gadosti.

Umorna pesma već svima znana
i sama sobom večno opevana.
Umorna pesma već dugo traje
i sama sebe nesebično daje.

Umorna pesma i njene reči
sve naše tuge radošću leči
i vešto skriva sve naše jade
pa nam od nje radost ostade.

Umorna pesma i sad se peva
uz nju se voli uz nju se sneva.

Milovan Petrović

 

Рајица Драгићевић: СРБИЈА 1918.

СРБИЈА 1918. лађе миришу на успомене гудуре на тек прошли живот блажени пуцају видици дан рањава ноћ у старачким ногама таласа се крв вучја подиже се из пропасти моје племе свету намешта капу и суче мрке брке свети никола путниче свети јоване крститељу буди на помоћи у шумадији још нису лампе згасле као да су … Настави са читањем “Рајица Драгићевић: СРБИЈА 1918.”

СРБИЈА 1918.

лађе миришу на успомене
гудуре
на тек прошли живот
блажени пуцају видици
дан
рањава ноћ
у старачким ногама таласа се крв вучја
подиже се из пропасти моје племе
свету намешта капу и суче мрке брке
свети никола путниче
свети јоване крститељу буди на помоћи

у шумадији још нису лампе згасле
као да су фитиљи без краја
а осветлиле су богами векове уназад и унапред
њих да нема балкански би мрак био потпун
а биле су једина искра у прозуклом оку лепих
пенелопа
којима свраћали су вукови у покидане снове
увлачили се кроз напуклу таваницу
сваки својој
и сјуривали међу облутке
мрмљајући штуцајући бечећи се и горопадећи

Из књиге „Истрајавам“, Научна књига, Београд, 1996.

Песничка сусретања у позоришту – Књижевне критике Милоша Ристића

  О ЉУБАВНОЈ ПОЕЗИЈИ – Милош Ристић Из књиге – ОТВОРЕНО О КЊИЖЕВНОСТИ Коначно, дошли смо и до теме љубавне поезије. Шта треба да садржи једна добра љубавна песма? Да ли довољно искуства, или довољно оног осећаја, који је неповратан, али и непролазан, који нас обузме тако јако, тако снажно, јаче него читање боемске, па чак јаче него … Настави са читањем “Песничка сусретања у позоришту – Књижевне критике Милоша Ристића”

 

О ЉУБАВНОЈ ПОЕЗИЈИ – Милош Ристић
Из књиге – ОТВОРЕНО О КЊИЖЕВНОСТИ

Коначно, дошли смо и до теме љубавне поезије. Шта треба да садржи једна добра љубавна песма? Да ли довољно искуства, или довољно оног осећаја, који је неповратан, али и непролазан, који нас обузме тако јако, тако снажно, јаче него читање боемске, па чак јаче него читање родољубиве, песме, која је сама по себи значајна, која је нешто заиста тренутно вредно. Љубавне песме се данас код нас пишу као по наруџбини.

Ја те волим, Ти ме волиш, Мени, Теби, Ћао, Здраво… Жене заузимају тачку феминистичку, не знам како то успевају… Она пише поезију, носи Витона, и песничка је цела. Дал’ то може, дал’ то бива, што би реко Марић, о чему се ту ради? И, док оне, без којих не можемо, заузимају феминистичко полазиште, феминистичко одредиште, феминистички угао, тај ,,женски принцип”, што би рекла једна моја професорка са студија, мушкарци опет заузимају другу страну, терају контру оне, терамо контру ми. Терају оне, терамо  ми, па где дотерамо! У сваком случају, и жене и ми, грешимо, и, никако да, заиста, неку добру, љубавну песму напишемо.

Настави са читањем “Песничка сусретања у позоришту – Књижевне критике Милоша Ристића”