Дан: 8. јануар 2016.

SLAMKA SNA – Nena Miljanović

iz svežnja davnašnje zlatne slame ispod čarobnog kuhinjskog stola proviruju orasi uvijeni u crveni staniol i kotrljaju se po podu mirisne narandže nalik na krupne zimske zvezde žute i zvučne od cilika dečjih glasova i maminog zvonkog smeha radosnog kao praporci u snegu negde napolju iza prozora išaranih ledenim šumama posutim injem ili vanil šećerom … Настави са читањем “SLAMKA SNA – Nena Miljanović”

iz svežnja davnašnje zlatne slame
ispod čarobnog kuhinjskog stola
proviruju orasi uvijeni u crveni staniol
i kotrljaju se po podu mirisne narandže
nalik na krupne zimske zvezde
žute i zvučne od cilika dečjih glasova
i maminog zvonkog smeha
radosnog
kao praporci u snegu negde napolju
iza prozora išaranih ledenim šumama posutim injem
ili vanil šećerom što sipi kroz cediljku za čaj
po polumesecima kiflica
rumenih od vatre
i maminih zajapurenih obraza
mekih kao jastuk
kad ih pospana od slavlja taknem usnama
mekih
kao šećerni prstići dece na mome licu
ili kao jastuk samoće
kroz koji tonem u san o zimskoj bajci
koju pričah mojoj od slavlja pospanoj deci
uoči davnih Božića

Roždestvo ( rođenje) Čoveka – Nena Miljanović

neću o Vitlejemskom mitu i jaslama ni o legendama o bezgrešnom začeću i rođenju grešna sam pesnikinja i ne znam za veću religiju od ljudskosti jer mnogo manje od biblijskog mita mi treba da poverujem i propevam vera je kad ne delim ni ljude ni bogove na tuđe i moje kad mi u očima sve … Настави са читањем “Roždestvo ( rođenje) Čoveka – Nena Miljanović”

neću o Vitlejemskom mitu i jaslama
ni o legendama o bezgrešnom začeću i rođenju
grešna sam pesnikinja
i ne znam za veću religiju od ljudskosti
jer mnogo manje od biblijskog mita mi treba
da poverujem i propevam

vera je
kad ne delim ni ljude ni bogove na tuđe i moje
kad mi u očima sve ljudske oči planu kao svećice
i svetle me slobodnu od dogmi
ti živi polijeleji u hramu duše
više od religije je
ta duša drhtava
kad u sebi kao sebe osetim sve svetovno kao svetinje
pa zapevam dušom i telom Odu Radosti
svemu što se plodi i rodi iz semena
bez misli o grešnom i bezgrešnom
pevam veličanstvenom svetom Sveživotu
i božanskom činu ljubavi koja ga stvara

i ako bih da imenujem sakralnom rečju
TO u šta verujem i ljubim strasno bez straha
ne zbog nagrade obećanim rajem
TO što ljudi zovu Bogom i drhte u strahu
strepeći od kazne paklom
( može li se voleti svoj strah?)
imenovala bih Dobrota Tek Rođenog Deteta
a vi zovite kako mislite da će vam se odazvati
zovite Bog Allah ili Jahve…
…ja Ga ne z o v e m ni jednim imenom
jer tu je u meni stalno kao apsolut
tihuje i imenuje me Čovekom
u imenicama svih i svega što se rađa i produžuje ljubavlju
roždestvom Deteta Sveljubavi u meni
u jaslama moje (ne)verujuće pesničke duše

 

ВРЕМЕ ЈЕ ЗА ЧИСТИЛИШТЕ – Срећко Симић

ВРЕМЕ ЈЕ ЗА ЧИСТИЛИШТЕ Сваком пролазнику и одбеглом робијашу што тамницу своју домом за ситне радости прозва Сваком детету што очима тумачи језик птица и што га за трпезу безимена скитница позва Сваком цвету што зори враћа осмех а земљи вечност лепоте и сваком песнику што стих му се оте док ноћ у свитање пласти … Настави са читањем “ВРЕМЕ ЈЕ ЗА ЧИСТИЛИШТЕ – Срећко Симић”

ВРЕМЕ ЈЕ ЗА ЧИСТИЛИШТЕ

Сваком пролазнику
и одбеглом робијашу
што тамницу своју
домом за ситне радости
прозва
Сваком детету
што очима тумачи језик птица
и што га за трпезу
безимена скитница
позва
Сваком цвету
што зори враћа осмех
а земљи вечност лепоте
и сваком песнику
што стих му се оте
док ноћ у свитање пласти
и свакој ласти
што се у погледу сликара гнезди
ветру што кроз снове немирне језди
и свему што живети иште
понављам с јутра
понављам ћутке и гласно
време је за чистилиште.