Добродошли!
ПРОЛАЗИМО Идемо уз реку, низ реку, путевима разним у дубоке ствари. Кораци миришу на јесен, на зрело сунце и увеле љубичице. Нешто се догађа у нама, циљеви нови смеше и идемо уз реку, низ реку. Због новог лета и новог муцања, због животних радости, играмо се сами, кујемо златни сандук, скијамо на леђима, а нешто … Настави са читањем “Пролазимо – Љубодраг Обрадовић”
ПРОЛАЗИМО
Идемо уз реку, низ реку,
путевима разним у дубоке ствари.
Кораци миришу на јесен,
на зрело сунце и увеле љубичице.
Нешто се догађа у нама,
циљеви нови смеше
и идемо уз реку, низ реку.
Због новог лета и новог муцања,
због животних радости,
играмо се сами,
кујемо златни сандук,
скијамо на леђима,
а нешто се догађа у нама,
нешто пролази поред и кроз нас,
мада јесен је одавно и магла. Настави са читањем “Пролазимо – Љубодраг Обрадовић”
Zakucale kiše na prozore tvoje slivale se niz njih, ostavljale traga, jecala si tiho nad sudbinom svojom gledajuć’ kroz prozor svetla velegrada. Žmirkala su ona u toj tamnoj noći ko da i njih tuga zbog nečeg obuze, noć u velegradu samotna i tužna, bol u duši tvojoj , ali nigde suze. U grad svojih želja … Настави са читањем “KIŠE VELEGRADA – Milovan Petrović”
Zakucale kiše na prozore tvoje
slivale se niz njih, ostavljale traga,
jecala si tiho nad sudbinom svojom
gledajuć’ kroz prozor svetla velegrada.
Žmirkala su ona u toj tamnoj noći
ko da i njih tuga zbog nečeg obuze,
noć u velegradu samotna i tužna,
bol u duši tvojoj , ali nigde suze.
U grad svojih želja krenula si lako
ka njemu te vukla mladalačka nada,
mislila si sve ćeš želje ostvariti
pod svetlima ovog tuđeg velegrada.
Velegrad se vešto poigrao s’ tobom
nemaš više želja, a nisi ni mlada,
ni svetla te nikad prihvatila nisu
ko ulice ovog kišnog velegrada.
Ponovo si opet,… eto… na početku
samo nemaš želja, a nemaš ni nada
mladost davno osta zarobljena negde
na pločniku ovog tužnog velegrada.
Pogled ti još uvek kroz prozore luta
dok po njima liju suze ovog grada,
ti si svoje davno, davno isplakala
otekle su s’ kišama tuđeg velegrada.
Milovan Petrović