НЕДОСТАЈЕШ МИ
Недостаје ми облак
из кога је лило тога дана
и близина твоје хаљине испод кишобрана.
Недостаје ми нечији смех кога је ветар носио у откосе,
и мирис твоје косе
што је на тренутак долепршала у моје лице.
Недостају ми улице
и лишће дрвореда кестенова те јесени..
И ево, година је нова
и пахуље очи ми влаже,
а мисао лута
и лаже, да ћу те срести
и као у филму
некуд те насмејану одвести.
Недостајеш ми
док снег ми шкрипи под ногама,
док светиљке сенку моју
у ноћи нечијој немо прате.
Недостајеш ми јер знам
да те ниједне године нове
ни снегови
ни моја мисао о теби не могу да врате.