ПОМЕН ЉУБАВИ

 

Скупљао сам љубавна слова из љубавних стихова највећих љубавних песника,

да ти најљубавнију песму напишем.

И док сам у трави која је гледала на реку простирао главу на груди твоје,

беле и нежне к`о лептирова крила

Ти си – сећам се

била мека к`о свила

и твој глас…..

Никада нећу заборавити тај тренутак бестелесности

”Можда некад када остаримо и прођем овом стазом

која ће ме натерати да те ухватим за стару и изборану руку,

и заплачем срећна,

срећна што сам баш са тобом сањала,

јер знам да си баш ти моја пронађена половина”

Шапутала си док је завијала сирена за трећу смену пролетера.

А онда

стазом покрај реке

престали су да пролазе сватови,

заменили су их бежања и ратови

А љубав,

љубав је била прва жртва,

и на сваком је кораку

у читуљама трулела безбојна и мртва.

И тебе је неко радозналу одвукао.

Неко ко је униформу нечију обукао.

Можда си га сваке вечери чекала

док су сирене пролетера плакале нову песму

да се пијан од рата врати,

можда је једне ноћи која је од свих била тиша,

док је падала нечујна киша

у твом уздаху чуо моје име,

или га прочитао у малој кутијици за тајне и риме

И већ је сутра на вратима мртве куће

закуцао читуљу нову.

А ја да ти песму  напишем успео нисам.

И сада док се облаци оловни небом гнезде

и поноћи сваке црне птице легу

а ноћи наредне већ црним небом језде

узалуд палим свеће

на гробљу љубави шапућем твоје име и садим цвеће.

Црне ми птице на раме слећу,

похараним сузама љубави пламен свеће гасу

и полог зла полажу у тек проклијалом цвећу

док земљом хода све мање људи

убијајући љубав која би да васкрсне

у страху  да се нова не пробуди..