Дан: 16. јануар 2016.

VJETROVITA NOĆ – Sofija Perović

Tuče snažan vjetar o prozore noć je već odavno prešla polovinu sjećanja ko kurjak zarivaju zube duboko u mišić titrav u grudima. I priča poteče gorka kao kafa, crna kao noć koju vjetar šiba sa njom pođe i po neka suza prošlost se po noći često prišunja. Potekle su misli ,ko lanac, u nizu oživješe … Настави са читањем “VJETROVITA NOĆ – Sofija Perović”

Tuče snažan vjetar o prozore
noć je već odavno prešla polovinu
sjećanja ko kurjak zarivaju zube
duboko u mišić titrav u grudima.

I priča poteče gorka kao kafa,
crna kao noć koju vjetar šiba
sa njom pođe i po neka suza
prošlost se po noći često prišunja.

Potekle su misli ,ko lanac, u nizu
oživješe slike nesahranjene
i jedan život kao filmska rola
polako poče da se odmotava.

Udara vjetar o prozorska stakla
huči i reži kao bijesna zvijer
ljudi oko mene ravnomjerno dišu
u dubokim snovima, ko zna gdje su sad?

Tjeram riječi koje su me jele
tjeram misli koje su me pekle
tjeram ljude koji su me lomili
tjeram dane koje sam već prošla
ali se oni sjatiše oko mene.

Odnesi ih vjetre sa tim lišćem suvim
odnesi te pošasti što dalje od mene
unesi sa sobom malo svježe sreće
kada si već snažan da otvoriš prozor.

(C) Sofija Perović

ČEKAM POZIV

Upućuju mu kritičarski gaf nepouzdan je poligraf, nije dokazni faktor na sudu istrpeće neutemeljenu pokudu. Lažov od detektora beži postavljenih pitanja se ježi, znoji, teško dolazi do daha, iskočiće mu srce od straha. Te ocene neće da ga liše, tvrde, njime se manipuliše, kako nauka do sada prihvata vara ga jedino psihopata. Elementarno pravo kaže … Настави са читањем “ČEKAM POZIV”

Upućuju mu kritičarski gaf
nepouzdan je poligraf,
nije dokazni faktor na sudu
istrpeće neutemeljenu pokudu.

Lažov od detektora beži
postavljenih pitanja se ježi,
znoji, teško dolazi do daha,
iskočiće mu srce od straha.

Te ocene neće da ga liše,
tvrde, njime se manipuliše,
kako nauka do sada prihvata
vara ga jedino psihopata.

Elementarno pravo kaže
insinuacija da se dokaže,
ne postoji koliko poznajem
diskreditovanje sa predumišljajem.

PADOBRANCI ZORE

Svrakinom glasu zaobilazim trasu, proteže filozofija neka daljina nije prepreka, nepotrebna smarala adresa nije odgovarala. Tuđe se reči umeću radost đavoljem umeću, čvrsto stojim na tlu potirem vidike zlu. Padobranci zore spuštaju se niz prozore, ton takta ne grakta, kada bi još tiše ovde moglo da se piše.

Svrakinom glasu
zaobilazim trasu,
proteže filozofija neka
daljina nije prepreka,
nepotrebna smarala
adresa nije odgovarala.

Tuđe se reči umeću
radost đavoljem umeću,
čvrsto stojim na tlu
potirem vidike zlu.

Padobranci zore
spuštaju se niz prozore,
ton takta ne grakta,
kada bi još tiše
ovde moglo da se piše.

RASKOŠNA PESMA (PSALMI LJUBAVI) – Nena Miljanović

Ti Dragi moj Moja zoro ljubičasta Ime najlepše od zore nastalo Ko jutro kad rađa svetlost Tako mi se rađaš u svakom mome danu Svetlosti moja Ko sunce kad prvim zrakom takne Vrške tananih breza Pa zadrhti nežno mlado lišće Tako zadrhtim Kad me okrzneš okom jantarnim Zenico moja i zenitu sunčani Mesečino drhtava U … Настави са читањем “RASKOŠNA PESMA (PSALMI LJUBAVI) – Nena Miljanović”

Ti
Dragi moj
Moja zoro ljubičasta
Ime najlepše od zore nastalo
Ko jutro kad rađa svetlost
Tako mi se rađaš u svakom mome danu
Svetlosti moja
Ko sunce kad prvim zrakom takne
Vrške tananih breza
Pa zadrhti nežno mlado lišće
Tako zadrhtim
Kad me okrzneš okom jantarnim
Zenico moja i zenitu sunčani
Mesečino drhtava
U kapatki rose na ponoćnim krinovima
Udahu moj miomirisni
Ti zbog kog dišem
Ljubljeni moj
Ljubim te
Srećnim i tužnim kišama iz očiju
Vodo moja na nebu i zemlji
Izvireš iz svega što vidim i ne vidim
I tečeš mi dušom i stihovima
Pesmom bez početka i kraja
Blago i bogatstvo moje
Lepi moj
Sve što je lepo na svetu tobom je lepo
I ja sam lepa i bogata
Raskošne i prepunjene duše
Kojoj ne treba više ništa
Jer ima sve što život može dati
I smrt ne može uzeti
Sećanje na tebe