Дан: 6. јануар 2016.

Док у шпорету ватра пуца

И бадњак тихо догорева,

Док играју се по поду деца,

Положајник песму пева:

 

Желим срећу и радост свима,

Међу вама нек љубав цвета,

Све што пожелело у сновима,

Нек постане стварност детета.

 

У свакој кући слога нек блиста,

На путу, ваздуху и у води,

На дан рођења Исуса Христа:

Мир Божји – Христос се роди!

Ti nikad nećeš znati
šta moje srce krije
nikad ti neću reći
da si mi najmilije.

Ni drugi neće znati
da moje srce zebe,
da noći su preduge moje
kad duže ne vidim tebe.

Vešto ću sve to sakriti
negde duboko u sebi,
da moju veliku tajnu
odkrio neko ne bi.

***

Ma… neću… ipak ću reći,
i tebi i drugim svima,
zašto bih krio to lepo,
što nosim u grudima.

Reći ću da volim te jako,
da mi je do tebe stalo,
da mi je i život jedan,
uz tebe zaista malo.

Milovan Petrović

БАДЊАК

 

У плавој долини снега,

на реци

између два брега,

и даље према шуми –

Трагови зеца и лисице

у перју заспале препелице,

овога јутра нису сами

 

Туда људи и деца

под ликом великог свеца,

радост к`о бисер просипају.

Зору и јутро са собом мире

и блаженством пуни настоје

да сву шуму исткају

песмом секире.

 

Прекрсти се десница рука,

па у два маха,

у три одјека

и девет звука….

стресе снег са сувог лишћа.

А церово, ил` дрво благуна

к`о раскошна царска круна

расцвета снег поред жбуна.

 

После се бисер од много зрна,

дрво за дрветом

благун до цера

са истока, југа, ил` севера

стазом сребрном спушта ка реци,

на чијем леду цика се деци

разлеже песмом распевана.

А дрво храста, једно на друго

у жбун велики крај дућана

ређају веселе храстоноше,

да вином црним, ракијом љутом

прославе радост бадњега дана

 

Затим се кротко размиле поново,

и свако срцем среће препуним

на раме пребаци дрво храстово,

окити двориште свако крај друма,

И за час у подне хладно и златно

снежном долином међу два брда

у село израсте храстова шума.