МЕЂУ ЖИВИМА
Поглед јој је шарао
бескрајним ћилимима,
негде далеко
где не допире
ни чежња жељу
ни трава росу…
Тамо где дукати не звече
јер не постоје,
где цвеће не затвара крунице
јер је вечни дан…
Можда је то само био сан,
али јасно га је видела…
толико јасно,
да нико на њеном месту
не би посумњао у реалност овог надахнућа…
Ова вртешка је била највеселија до сада
и маса људи са видљивим узбуђењем на лицу,
пратила је луталице у ходу пристигле
са свих страна света…
Масовна потрага за невидљивим благом
колико год звучала као илузија
или деловала као конфузија
није то била….!
Било је то бежање од пролазности
или боље речено, стремљење вечности…
А од ње ни трага у материјалном!
Она је била бисер магије,
апстрактна као мисао,
узбудљива као љубав…
У таквој грозници тела нису
више била битна,
боја очију или коже…
Ма шта ко’ може ужету од ветра,
сањалици у сновима,
путнику са анђеоским крилима!?
Ограничења не постоје ни за кога..
па ни за умрлога…
ако је међу живима!
(с) Миладиновић Сандра