У КАМЕНУ НИШТА ЉУДСКО!
У камену ништа људско
У људима све камено
Само пусти јецај оста
Души где је све ледено
А помоћи ни од куда
Иако је слепац види
Иако је и глув чује
Образ сумње се не стиди….
У нестварно верује се
Огледалу лик је стран
Неки други дан постаје
Ни сан више није сан…
И дражи су сви кошмари
Сви немири што се множе
И вредније све издаје
Чак и оне испод коже…
Негатив је слика душе
Оправдање има печат,
Ватре пакла свуда теку
Преко крви у сан вечан….
У камену ништа људско
У људима све камено
Али камен одолева
И сведочи баш стамено…
На све четири стране света
Покајања увек касне
Али пуста жеља иста
Увек нађе да васкрсне
И све жуди за љубављу
Испод леда вода буја
Јер ни једна жртва Света
Узалудна није ”мрља”…
(с) Миладиновић Сандра