СИН
Кроз прозоре са висине
Сину сунце попут жара
Небеска се светлост просу
К`о драгуљи сред олтара.
С` обе своје руке беле
Да ухватим зрачка део
У заносу молитвеном
То сам тада пожелео.
Ја у томе снопу светла
Видео сам како сина
Са поносом и с љубављу
Држи рука материна.
Хвала Богу! Сунцу хвала
Што заблиста таквим сјајем
Хвала мајци што загрли
Сина топлим загрљајем.
Аутор: Миломир Обрадовић
Деч, Палих бораца 74