СВИТА – Миладиновић Сандра

СВИТА

Не годи мени свита около,
краљ нисам да морам да је трпим…
Вештачки осмеси да ме прате
и погледи упрти у мене тупи…
Не, не годи мени свита около,
свила, кадифа и лажна љубав…
Знамења без душе која охоло,
у тузи нестају као да си губав!
Не годи мени свита около,
лажни сјај гуши ова пространства,
што у пољупцима када пљуште около,
кишама мије доброту назад…
А, никада, никада није отишла она,
из овог топлог шареног дола,
скрила се у гранама топола около и
међ’ маслачке нага до бола….

(C) Миладиновић Сандра