Добродошли!
Najgora zla sudbino, prokleta bila, jer si mojim najmilijima, živote unuštila! Uništila si mi roditelje, i dvojicu rođene braće, nanela si mi najveće boli, koji u meni za uvek ostaće! Ja te najviše mrzim zla sudbino, treba de te neko u zlo uhvati, savlada i zauvek uništi, i da se “mrtvima život vrati”! Tebe treba … Настави са читањем “ZLA SUDBINO”
Najgora zla sudbino,
prokleta bila,
jer si mojim najmilijima,
živote unuštila!
Uništila si mi roditelje,
i dvojicu rođene braće,
nanela si mi najveće boli,
koji u meni za uvek ostaće!
Ja te najviše mrzim zla sudbino,
treba de te neko u zlo uhvati,
savlada i zauvek uništi,
i da se “mrtvima život vrati”!
Tebe treba da osudi,
celi životoljubuvi svet,
da te na najnužniji naćin,
zauvek od njega “usmrtiš” kao svoj “zavet”!
Živko Begović
čin
Peko Laličić MOJ AFORIZAM NAŠE GLADNE JE LAKO PREPOZNATI. VEĆINA SU.
Peko Laličić
MOJ AFORIZAM
NAŠE GLADNE JE LAKO PREPOZNATI.
VEĆINA SU.
Борислава Дворанац П У С Т И Њ А Пустињо не грејеш не хладиш додирни јад не ћути не лажи сваки покрет оставља траг у оази неба олују скриваш пустиња си ти пустињо и не можеш друго бити ___________________________________ (,,Ишчезли цвет”, Бранково коло, Сремски Карловци, 2012.)
Борислава Дворанац
П У С Т И Њ А
Пустињо
не грејеш
не хладиш
додирни јад
не ћути
не лажи
сваки покрет
оставља траг
у оази неба
олују скриваш
пустиња си ти
пустињо
и не можеш
друго бити
___________________________________
(,,Ишчезли цвет”, Бранково коло,
Сремски Карловци, 2012.)
Snežana Davidović * * * Noć inspiracija ili mučitelj misli neprestano naviru teške kao da nisu moje da li sam jača ako ih odbacim ili zadržim
Snežana Davidović
* * *
Noć
inspiracija
ili mučitelj
misli
neprestano
naviru
teške
kao da nisu moje
da li sam jača
ako ih odbacim
ili zadržim
Snežana DAVIDOVIĆ * * * Pozdravljam dan. Ćutke mu pružam molitvu da razdani u meni ono što sam.
Snežana DAVIDOVIĆ
* * *
Pozdravljam dan.
Ćutke mu pružam molitvu
da razdani u meni ono što sam.
Osetila je jezu i napravila čaj. To je bio tek početak radnje u radnjama. Osetila je, ne pravu jezu, već krivudavo drhtanje. Dalje, nije napravila čaj. Čaj je napravljen bio u vrećicama. Sipala je vodu u prvu posudu koju je videla. Zapravo, i vid joj je bio pogoršan – posudu nije videla, napipala je nešto … Настави са читањем “POETSKA KRATKA PRIČA / ROMAN — Marina Adamović”
Osetila je jezu i napravila čaj.
To je bio tek početak radnje u radnjama.
Osetila je,
ne pravu jezu, već
krivudavo drhtanje. Dalje,
nije napravila čaj. Čaj je napravljen bio
u vrećicama. Sipala je vodu u prvu posudu koju je
videla. Zapravo, i vid joj je bio pogoršan –
posudu nije videla, napipala je nešto nalik na
posudu i usudila se da u to sipa vodu.
Ne onu iz česme!
Ne
… zamišlhjenu;
ta voda iz česme nije bila pitka, niti llekovita.
Ova druga nije potekla. A odakle bi potekla
kad joj ni misli nisu tekle iz centra razuma.
Koji zaplet!
Uključila je šporet…
Neverovatno!
Šporet je stalno uključen!
Samo je palcem i kažiprstom dotakla okruglu oznaku na njemu za …
valjda, ringlu… setila se-
rerna joj ne treba, a i pokvarena je odavno.
Groznica je prevršila svaku meru.
Ruka se tresla i oborila posudu.
Kada je palo “to” nalik na posudu,
pala je i ona.
Gotova drama.
Zašto je pala?
Zašto je zamišljala , a nije stvarno kuvala,
čaj?
Zašto se tresla?
Istražni sud je krenuo obrnutim redom:
Zašto se tresla ruka na ringli uključenog šporeta?
Zaključak je jasan: ona nije luda, pisac nije blesav,
dakle, šta je sa čitaocem?
To niko živ ne zna, osim današnjeg dana –
živahnog i svojeglavog
(mada dan nema glavu lično…
skinuo je piščevu!
Da!
Drama je prerasla u komediju!
I ne recite samo da je kratka priča mnogo jednostavnija od romana!
Ludaci!)
kamin(n)gs
Zima depresivna , sneg napolju veje, ali mene sunce prošlog leta greje, kad je Violeta , lepa poput cveta odlučila samnom malo da prošeta. Šetasmo se eto skoro celo leto , dobro , ne baš celo, skoro pola leta, a onda odjednom moja Violeta ostavi me ode sa drugim da šeta. U duši je nemir … Настави са читањем “ŠETNJA”
Zima depresivna , sneg napolju veje,
ali mene sunce prošlog leta greje,
kad je Violeta , lepa poput cveta
odlučila samnom malo da prošeta.
Šetasmo se eto skoro celo leto ,
dobro , ne baš celo, skoro pola leta,
a onda odjednom moja Violeta
ostavi me ode sa drugim da šeta.
U duši je nemir a u oku seta,
dok napoju vetar krovove rešeta
al’ misao jedna tu setu ometa.
Ako je sa drugim sretna Violeta
zašto li po mojim snovima se šeta?
ВИШЕ ОД ТОГА ЗОВУ МЕ ТОПЛЕ КИШНЕ КАПИ, МАМИ МЕ НЕБО КАО НЕЖНА РУКА, ОЧАЈ МЕ БУДИ ОД ПУСТЕ ЧЕЖЊЕ, МИРИС ТАЛАСА И ТАЈНА ЛУКА… ОКУС ВИНА СЕ СЛИВА НИЗ ГРЛО, ОПРОШТАЈ НУДИ БЕСКРАЈ СВАНУЋА, САЊАЛИЦУ ШТО ЛОМИ ПРСТЕ, ОПИЈА ЈОШ ЈЕДНА ВЕСЕЛА ДУГА!!! ТУМАРАМ МИСЛИМА НЕСВЕСНА ДАХА, МИРИШЕ ВАЗДУХ НА ЦВЕТНА ПОЉА, РЕЧ ШТО … Настави са читањем “ВИШЕ ОД ТОГА – Миладиновић Сандра”
ВИШЕ ОД ТОГА
ЗОВУ МЕ ТОПЛЕ КИШНЕ КАПИ,
МАМИ МЕ НЕБО КАО НЕЖНА РУКА,
ОЧАЈ МЕ БУДИ ОД ПУСТЕ ЧЕЖЊЕ,
МИРИС ТАЛАСА И ТАЈНА ЛУКА…
ОКУС ВИНА СЕ СЛИВА НИЗ ГРЛО,
ОПРОШТАЈ НУДИ БЕСКРАЈ СВАНУЋА,
САЊАЛИЦУ ШТО ЛОМИ ПРСТЕ,
ОПИЈА ЈОШ ЈЕДНА ВЕСЕЛА ДУГА!!!
ТУМАРАМ МИСЛИМА НЕСВЕСНА ДАХА,
МИРИШЕ ВАЗДУХ НА ЦВЕТНА ПОЉА,
РЕЧ ШТО СЕ РАЗЛЕЖЕ КАО ВАПАЈ,
ОТКРИ МИ ТРЗАЈ ДА САМ ЈОШ СВОЈА!
НЕМА ОД ЈУТРОС ПОСМАТРАМ СНЕНО…
САН ШТО СЕ РАЗЛЕЖЕ КУД ПОГЛЕД ДОПРЕ,
НЕМОГУЋЕ ЈЕ ДА СИ ТИ ЖЕЉО,
СУНЦЕ ШТО ХАРА МОЈИМ ЖИВОТОМ!?
ЗОВУ МЕ ТОПЛЕ КИШНЕ КАПИ,
МАМИ МЕ НЕБО КАО НЕЖНА РУКА,
ДО БЕЛЕ ПУТИ ОСЕЋАМ ВЛАГУ,
ОВАЈ ТРЕН СРЕЋЕ ЈЕ ВИШЕ ОД ТОГА!
© Миладиновић Сандра
Ноћи будне моја једина стража окретао сам стране света око пробуђеног ега негде ми је надање заспало позвао сам се на реч! Једино што знам је слог који у души спава, срећа је слобода за све који умом царују човек на месечини рецитује Јесењина усред раскршћа времена он је усамљен свим сјајем око себе он … Настави са читањем “Прашина ноћи – Александар Јакшић”
Ноћи будне моја једина стража
окретао сам стране света око пробуђеног ега
негде ми је надање заспало
позвао сам се на реч!
Једино што знам је слог који у души спава,
срећа је слобода за све који умом царују
човек на месечини рецитује Јесењина
усред раскршћа времена
он је усамљен свим сјајем око себе
он је већи од свих таштих похвала
опори венци срдачности које људске руке плету
не могу да замене душу која сања,
чежњу која бдије уместо сна,
док звездана прашина се уврће у облике
оцртава слово испред сопствене пуноће битисања
поглед допире до ивице сећања
док разуме се бори са простором око себе
живот се наставља потајно изнова,
у невиности нота.
Ruke gorde ,ruke slabe I šibane, i izdane Zarivene u mrak mesa Ruke krotke,ruke besa Ispružene u daljinu Ruke svetle,ruke ginu Da se samo jednom vinu Da polete Izvan stvari,izvan reči Ruke taje da smo nagi I u ploti zarobljeni Ruke mole,ruke vole Zagledane u bezdane
Ruke gorde ,ruke slabe
I šibane, i izdane
Zarivene u mrak mesa
Ruke krotke,ruke besa
Ispružene u daljinu
Ruke svetle,ruke ginu
Da se samo jednom vinu
Da polete Izvan stvari,izvan reči
Ruke taje da smo nagi
I u ploti zarobljeni
Ruke mole,ruke vole
Zagledane u bezdane