Храбрости немам,
сад теби да приђем,
пишем ти песму,
док ме убија пиће.
Зашто пишем песму,
кад ти несмем дати,
после да у пролазу,
ме више нећеш знати.
Кад би их објавио,
и да видиш ко их пише,
одмах бих се сетила,
мораш сад да идеш.
На крају будеш кући,
плачеш и рушиш све,
нови те је оставио,
па мрзиш цео свет.
И шта да кажем,
иако те волим,
кад не видиш љубав,
ни кад пред тобом стоји.
(Прочитано: 33 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 692.303 пута)