Месец: фебруар 2013.

Otvori čaše

Zapaljena cigareta i odlazak do stakla a staklo moglo bi biti prozor ivica stočića sa presavijenim novinama ivica čaše oštra, nožasti žiletni razgovor iznad onoga što u čaši polupraznoj polupunoj preko odmjeravanja riječi iz čaše ne ističe ne ispija već se gubi negdje između zapaljene cigarete i odlaska do stakla a staklo moglo bi biti … Настави са читањем “Otvori čaše”

Zapaljena cigareta i odlazak do stakla

a staklo moglo bi biti prozor

ivica stočića sa presavijenim novinama

ivica čaše oštra, nožasti žiletni razgovor

iznad onoga što u čaši polupraznoj polupunoj

preko odmjeravanja riječi iz čaše ne ističe ne ispija

već se gubi negdje između zapaljene cigarete i odlaska do stakla

a staklo moglo bi biti vitražni prelom bola preko boja

naslikana providnost što reflektuje

tek odsjaj oka tek oko tek pogled

bez očiju odgledan plavičast i sam

oblak što hoće da bude dim zapaljene cigarete

hoće da bude neuspješno pokušaj odlaska do stakla

‘dodaj mi boje’ sa ivice razgovora

o onome što polu biva u čaši

‘dodaj mi naslove’ one što šuškaju

sa ivice presavijenog novinskog papira

‘dodaj mi njihove šapate’

dodaj mi olova što se dimi

svakim slovom polu hoće da bude

riječ ispisivanje ‘dodaj mi nebo’

preko ivice ravnog stola

a staklo moglo bi biti između rubova što

‘dodaj mi čašu’ ivicu razgovora žiletno oštro ustremljenu

ka oku staklastom ‘dodaj mi novine’

ivice polupune poluprazne riječi

ptice riječi pokisle sklopljene između listova

‘dodaj mi ptice’ kroz oblak

kroz žižak ‘dodaj mi vatre’

ka meni kreće soj gusti ljepljiv dim

‘otvori čaše

stolove otvori

otvori rubove

otvori oči rubljene

otvori stakla il’ ne daj me

odlasku do njega’

 

 

MASKARADA – Miladinović Sandra

MASKARADA Pod maskama da prodje ovo zrno od života?! Kako ću to izvesti, pitam se?! Mučenje stravično kao golgota… On kaže da tako je najispravnije!! A, ja i dalje ne prihvatam, istinu gorku paklenu, pod maskom da hodam ostatak života, kao zarobljeni heruvim u kamenu; On zna!!! Samoća i otudjenje bez kraja, kao slep, a … Настави са читањем “MASKARADA – Miladinović Sandra”

maskarada

MASKARADA

Pod maskama da prodje ovo zrno od života?!
Kako ću to izvesti, pitam se?!
Mučenje stravično kao golgota…
On kaže da tako je najispravnije!!
A, ja i dalje ne prihvatam,
istinu gorku paklenu,
pod maskom da hodam ostatak života,
kao zarobljeni heruvim u kamenu;
On zna!!!
Samoća i otudjenje bez kraja,
kao slep, a oči imaš i gledaš,
opipavaš zidove raznih duša,
i postepeno se stvarnosti predaš…?!
Stid te muči…
Kajanje…
On ćuti…
Ali, shvatiš, da ipak nije kraj,
tako jasno, ogoljeno, sve vidiš…
Maskarada – smešno,
sve je providno i lako,
ma daj, ja sam ja,
i ovako!
On se smeje…
Sve je znao…

© Miladinović Sandra

CIKLUS – FEBRUAR 2013. — Marina Adamović

   19 jutros nisam napisala pesmu ruke su mi e/n/o na podu a u njima – čudo! ne smem ih otvoriti ko zna šta ću naći dotaći il’ istresti sloj opekotina ne mrdam ćutim a napolju -sneg oluja lomi prozorska stakla pahulje krupne i krvave – i one su osetljive! grle mi prste i stežu … Настави са читањем “CIKLUS – FEBRUAR 2013. — Marina Adamović”

 

 19

jutros nisam napisala
pesmu
ruke su mi
e/n/o
na
podu
a u njima –
čudo!
ne smem ih otvoriti
ko zna šta ću naći
dotaći
il’
istresti sloj opekotina
ne mrdam
ćutim
a napolju -sneg
oluja lomi prozorska stakla
pahulje krupne i krvave

– i one su osetljive!

grle mi prste i stežu ih u
pozdrav
otok nečeg skrivenog u
meni
puca u znak prijateljstva

jutros nisam napisala ni-šta

skelet preuzima čudo na sebe

sine
sine
To nisam htela!
o Tome sam ti govorila….
.
zadnju pesmu stavi mi na lice
.
toliko
toliko
Partenonu idi!
hej!
uživaj!
.
Parti
Parti
nacrtaj mu zvezdu…..mene – nei!!!
kameni!!!

kamin(n)gs

Sine — Marina Adamović

plakala sam – nije čuo “otići ću” to je čuo “šta mi radiš” rekao je “rastajmo se – za života” “nisi jasna” slutila sam vrisnula sam – čuo me je pobegla sam – plakao je “srce Moje…” – “gde je moje???” zbogom, sine goto vo je kamin(n)gs

plakala sam – nije čuo
“otići ću” to je čuo
“šta mi radiš” rekao je
“rastajmo se – za života”
“nisi jasna” slutila sam
vrisnula sam – čuo me je
pobegla sam – plakao je
“srce Moje…” – “gde je moje???”
zbogom, sine
goto
vo
je

kamin(n)gs

Odnela sam sat na popravku — Marina Adamović

…………. “ ne može se popraviti sat “ rekli su mi “ vi ga ne možete ili on se ne dâ ?” pitala sam “ne može se popraviti sat “ nije bilo kraja očajanju mome – mislim kada me je probudilo zvono odnela sam sat i potvrdila “ on se popraviti dâ“ “ ne može … Настави са читањем “Odnela sam sat na popravku — Marina Adamović”

………….
“ ne može se popraviti
sat “
rekli su mi
“ vi ga ne možete
ili
on se ne dâ ?”
pitala sam
“ne može se popraviti
sat “
nije bilo kraja očajanju
mome – mislim
kada me je probudilo zvono
odnela sam sat
i potvrdila
“ on se popraviti dâ“
“ ne može se popraviti
sat “
tinjali su i klanjali se u rimu zvona
– nema mu spasa
tek se raduje
što je
odigrao svoje
a zvuk uspomena je neopisivo radovanje “
Omnia Mea Mecum Porto
i
i lepim parolu
“ sat je na popravci – tišina
molim“

kamin(n)gs

 

SRCE ANDJELA – Miladinović Sandra

SRCE ANDJELA Čuj, reći cu ti svoju tajnu! Videh da krila krše andjelu, uz grohot i bezočni smeh, teraše i mene tako u greh, jer ni prstom nisam makla, bez tela ostadoh nema i bela kao smrt, tu na litici bezumlja, skrivena! A, njima behu krila ta čudna, jame iz očiju su im strašne zjapile, … Настави са читањем “SRCE ANDJELA – Miladinović Sandra”

aaaaaa

SRCE ANDJELA

Čuj, reći cu ti svoju tajnu!
Videh da krila krše andjelu,
uz grohot i bezočni smeh,
teraše i mene tako u greh,
jer ni prstom nisam makla,
bez tela ostadoh nema i bela kao smrt,
tu na litici bezumlja, skrivena!
A, njima behu krila ta čudna,
jame iz očiju su im strašne zjapile,
a, blud na licu im je šarala…
dok krv je potekla kao reka…!

Bez glasa i suza, bez savesti,
počeše srce dok mu čupaju,
u njihove grešne grudi da trpaju,
a, ono je odmah kopnilo i nestajalo,
da kuca odmah je prestajalo..

Znam da mi ne veruješ,
i da se čudiš, da me u ludilo
guraš u trenu,a sigurna sam
zbog neverice tama pohadja ti
zenu po zenu….
Ali ništa zato!

Neverica i neznanje i lakoumlje
se skupo plaćaju!

© Miladinović Sandra

NEVINOST – Miladinović Sandra

NEVINOST Ala je lepa reka što teče, planine gorde oko nje, dok ona buja niz korito, grle je obala i kamenje! Rado je slušaju jelove šume, vrbaci gusti, ali nadasve, nove mladike što krase polja, i trošne grane što lome se! Od izvorišta vole je baš svi, i utroba što daruje, sva ta prostranstva što … Настави са читањем “NEVINOST – Miladinović Sandra”

devojka na reci

NEVINOST

Ala je lepa reka što teče,
planine gorde oko nje,
dok ona buja niz korito,
grle je obala i kamenje!

Rado je slušaju jelove šume,
vrbaci gusti, ali nadasve,
nove mladike što krase polja,
i trošne grane što lome se!

Od izvorišta vole je baš svi,
i utroba što daruje,
sva ta prostranstva što ona mije,
i nebo joj se raduje….!!!

Ponekada grmi, lomi i seva,
kao da zemlja valja se,
ali, ona svemu odoleva,
žubori, trpi, ne umara se!

Putnik kroz vekove, svedok verni,
ljubavlju protkane joj varnice,
devojački virovi mirišu cvetni,
i momci sto glume alase!

Tu iza grana sakriveni,
dive se raspletenim kikama,
rumenim obrazima i nevinosti,
a, reka sve to odslikava!

I kada sednem u predvečerje,
tu na njenoj magičnoj obali,
čujem šaptanje i čudne glasove,
kraj nje mi se duša odmori!

© Miladinović Sandra

SUZA SRECE – Miladinovic Sandra

SUZA SRECE Vec odavno ne brojim minute ni dane, prolaze necujno i godisnja doba, ko da padne vece, a za tren vec svane, ali, trenutke smeha i srece, e to da…! Njima se radujem kao dete majci, ko prolece suncu kad priroda buja, pupoljci polako raduju se bajci, s’ njima izvor boja, kao izvor kulja! … Настави са читањем “SUZA SRECE – Miladinovic Sandra”

suza srece

SUZA SRECE

Vec odavno ne brojim minute ni dane,
prolaze necujno i godisnja doba,
ko da padne vece, a za tren vec svane,
ali, trenutke smeha i srece, e to da…!

Njima se radujem kao dete majci,
ko prolece suncu kad priroda buja,
pupoljci polako raduju se bajci,
s’ njima izvor boja, kao izvor kulja!

Vec odavno ne osecam ni uzdah, ni izdah,
kao da sama sebi vise nisam bitna,
desi se lagano nekad izuzetno,
da pozelim strasno tog zivota ritam!!!

Izadjem na balkon tada kad je vedro,
zagledana u mesec stojim tako nema,
cini mi se da tamo negde u daljini,
u susret mi pada suza srece verna!

Kikoce se glasno, ja je jasno cujem,
i nebo dobija neku cudnu boju,
vatrometom hoce bas da me opcini,
ta luda od srece, pruza ruku svoju!

Vec odavno ne brojim minute ni dane,
prolaze necujno i godisnja doba,
ali, ova me suza iz takta istera,
hvala joj zbog toga, hoce da me proba!?

Ne, nisam imuna na vilinsku srecu,
na praporce dobra sto zvone nad nama,
a, zadivljen pogled jedne ciste duse,
e, za to bi znajte i svoj zivot dala!

© Miladinovic Sandra