Подно воде леже свјетови

обећани у наслијеђе

трачак наде и маска

пад сјећања у суноврате

на ивици листа

на ошртици процвалог мака

судњи час и цвјетна крв

што токовима прошлости срца

ко пчела мала саћа

љепљивом ријечју пуни

подно воде леже свјетови

обећани у наслиеђе

у срцу планете

ко при дну тихе душе

и нико их још распечатио није

крајичком свог ума

болом неизговореног питања

ни зраком у суноврат баченој

ни кришком свитања

©Мирослава Одаловић