Добродошли!
Dragi prijatelji i ljubitelji lepe pisane reči od SrCa želim da u Novoj 2012 god. budete zdravi, srećni, uspešni, ispunjeni radošću i za/ ljubljeni! Lepa :)
Lepa
:)
ŽENA Ja sam žena i ništa više oreol svetice podari drugoj koja nije ja jer ja sam žena a ne plišana igračka koju miluješ kad poželiš i nisam plastično voće ni cveće ali cvetam i mirišem kada sam ja ja žena i ništa više (C) Borislava Dvoranac
ŽENA
Ja sam žena
i ništa više
oreol svetice
podari drugoj
koja nije
ja
jer
ja sam žena
a
ne plišana igračka
koju miluješ
kad poželiš
i nisam
plastično voće
ni cveće
ali cvetam
i mirišem
kada sam
ja
ja
žena
i ništa više
(C) Borislava Dvoranac
KAD SLEPCI PRDVODE, SAMO OBNEVIDELI VIDE BOLJE SUTRA. __________________________________________ Iz moje knjige aforizama ,,Vrtoglavice uma”, 2007.
KAD SLEPCI PRDVODE,
SAMO OBNEVIDELI VIDE
BOLJE SUTRA.
__________________________________________
Iz moje knjige aforizama ,,Vrtoglavice uma”, 2007.
2012 prolazi ova godina stara srećan joj put… dolazi godina nova… dobro došla… dobro zdravlje, vino i žene svima ispunjene želje… od srca, iskreno… svim ljudima svijeta… dobro došla 2012
2012
prolazi ova godina stara
srećan joj put…
dolazi godina nova…
dobro došla…
dobro zdravlje, vino i žene
svima ispunjene želje…
od srca, iskreno…
svim ljudima svijeta…
dobro došla 2012
razmišljm da li ima smisla postojati a biti utvara i ne vredi kako će avet imati tri čiste i nešto stvarno odlučiti idem dalje poput ranjene zveri kao — škrgućem a bale mi za telom klize – eto – još pokret il’ … recimo — dva i predstava će biti puna jeze – za one … Настави са читањем “Nokturno — Marina Adamović”
razmišljm
da li ima smisla
postojati
a biti utvara
i ne vredi
kako će avet imati
tri čiste
i nešto stvarno odlučiti
idem dalje
poput ranjene zveri
kao —
škrgućem
a
bale mi za telom klize
–
eto
–
još pokret il’ …
recimo — dva
i predstava će biti
puna jeze –
za one što bulje a
ništa ne shvataju
iza spuštene zavese
provirujem
da li sam tu
ili čekam sebe
Moje ime je Sara. Ja sam ona koja nisam, koja nikada nisam. Ovo su ruke za moje zagrljaje. Osakacene prazninom. Okrunjene u prstenju koje sumrakom skidam i u tmine bacam. One pisu istoriju plasticne igracke sahranjene u grobovima djetinjstva koje nije doraslo do kolijevke. Zovem se Sara. Ja sam ona koja pokusava da bude. Ovo … Настави са читањем “Zdravo, moje ime je Sara”
Moje ime je Sara.
Ja sam ona koja nisam,
koja nikada nisam.
Ovo su ruke za moje zagrljaje.
Osakacene prazninom.
Okrunjene u prstenju koje sumrakom skidam
i u tmine bacam.
One pisu istoriju plasticne igracke
sahranjene u grobovima djetinjstva
koje nije doraslo do kolijevke.
Zovem se Sara.
Ja sam ona koja pokusava da bude.
Ovo su stopala za moje korake.
Ukocene putevima.
Vezana zveketavim nakitom
koji sumrakom skidam i u tmine bacam.
Ona hodaju nepostojecim ulicama
kojima gaze jos samo prividi staza.
Silaze u bunare
da u njima udave
proplivalu nadu za kraj.
Moje ime je Sara.
Ja sam ona koja bi htjela.
Ovo je vrat za vase ruke.
Dotaknite lagano.
Vezan je hiljadama lancica
koje sumrakom skidam
i u tmine bacam.
Ona jedu halapljivo,
krugove u koje sazimam snove
dozvoljavam da dira.
Neka je.
Zovem se Sara.
Ja sam ona koja ne pristaje.
Ovo je kosa za moje pletenice.
U njima trake od srebra
i bisere sjajne sumrakom skidam
i u tmine bacam. Neka ih.
Prekrsila sam sva pravila.
Razbila klise,
zacarane krugove,
pocijepala stranice
na kojima mi ispisuju sudbinu.
Ja sam Sara.
Ja sam ona koja nisam.
Ja sam ona koja uvijek
samo pokusavam da budem.
Ja sam ona koja hoce.
Ja sam ona koja ne pristaje.
Ja sam uvijek,
vjecnoscu stegnuta
u sipljive trenutke. Ja sam nada
umrla za kraj.
Ja sam ona koja hoce da razumije.
Ja sam ona koja ne razumije uvijek.
Ali JESAM.
http://www.novapoetika.com/knjizara/predstavljanje-knjiga-nove-poetike/
DUSA ANDJELA Setam kraj reke, pahulje lete, rasirim dlan i cekam ih s neba, cim slete tope se, nestaju ko prividjenje, nisam docekla ni jednu da pogledam! Cini mi se da isto sam dete, sto nekada je bas ovde bilo, cista dusa ko ove pahulje, a, gde se to sada od mene … Настави са читањем “DUSA ANDJELA -Miladinovic Sandra”
DUSA ANDJELA
Setam kraj reke, pahulje lete,
rasirim dlan i cekam ih s neba,
cim slete tope se, nestaju ko prividjenje,
nisam docekla ni jednu da pogledam!
Cini mi se da isto sam dete,
sto nekada je bas ovde bilo,
cista dusa ko ove pahulje,
a, gde se to sada od mene skrilo?
Ti, spustio si tesko breme,
na neznu dusu jedne zene,
koja je ovde mastala davno,
o vilama i princevima,
andjelima i ladjama sto lete!
I tako kao u prah da se pretvori
i isceze ono dete!
I suze mi sada licem liju,
ko kisne kapi oluje noci!
A, koraci cesto teski su i nesigurni,
i krijem ih sta cu drugo?
Zivot je dar – moram da priznam,
ali je cesto obojen tugom!
I dok te molim misli mi lete
u vecnost bez bola, na put bez sna!
Molim te da oprostis sto sam htela,
da dete ostanem i volim te
dusom andjela!
© Miladinovic Sandra
УРЕЂУЈУ НАМ ТРГОВЕ Стојим на тргу, том и том, уређеном. Последња мода. Да те глава заболи. Да ти очи испадну. Да ти мозак отупи. Па да “не знаш шта је песник хтео да каже”… Нема брачког мермера. Ни грба царског града из 1971. Ни цвета прве градске Апотеке “Кедровић”. Три брезе се суше. Људи се … Настави са читањем “UREDJUJU NAM TRGOVE – Zorica Avramović”
УРЕЂУЈУ НАМ ТРГОВЕ
Стојим на тргу,
том и том, уређеном.
Последња мода.
Да те глава заболи.
Да ти очи испадну.
Да ти мозак отупи.
Па да “не знаш
шта је песник хтео да каже”…
Нема брачког мермера.
Ни грба царског града из 1971.
Ни цвета прве градске
Апотеке “Кедровић”.
Три брезе се суше.
Људи се крсте.
Фонтана жубори.
Црева крче.
Сунце зарило очњаке.
У сред срца.
Празан кондир Косовке девојке.
Косовски божури,
бронзани стражари.
Као, уснули.
И њих су једном,
по тадашњој моди,
на отпад носили.
Дрхтури зубато сунце.
Чији је ово рукопис?
Шта поручује?
Стил, то је човек.
А човек, где је?
Стојим на тргу,
том и том, уређеном.
По последњој моди…
© Зорица Аврамовић
Крушевац, 31. октобра 2010. године
