Месец: децембар 2011.

OK?

  Tako Tako su Tako su stajale Tako su stajale moje razoružane oči   Tako sklopljene Tako sklupčane Tako zgrčene misli   Pucanj neba Granica zemlje I ludak sa šestarom Nad prostrtim mapama I pijani pijanista Sa osakaćenim dirkama   Viva Maestro! Tu est megister D’une tragedie Und wer ist dit moi Geboren zu leben … Настави са читањем “OK?”

 

Tako

Tako su

Tako su stajale

Tako su stajale moje razoružane oči

 

Tako sklopljene

Tako sklupčane

Tako zgrčene misli

 

Pucanj neba

Granica zemlje

I ludak sa šestarom

Nad prostrtim mapama

I pijani pijanista

Sa osakaćenim dirkama

 

Viva Maestro!

Tu est megister

D’une tragedie

Und wer ist dit moi

Geboren zu leben

Vi na raz vi na dva

Smotrite na minja

 

Tako

Tako stoje

Tako stoje moje

Razoružane oči

 

OK?

 

©Miroslava Odalović

 

 

Капља

    Гледај на мом длану једно море спи И на дну тог мора спаваш и ти И талас ти прориче живот жедне капи Коју и ја пијем којом живот напих   Сад од циједног трена усна ријечи храни У ријечима држи кап воде на длану С првим сунцем капља испари – сахрани На мом … Настави са читањем “Капља”

 

 

Гледај на мом длану једно море спи

И на дну тог мора спаваш и ти

И талас ти прориче живот жедне капи

Коју и ја пијем којом живот напих

 

Сад од циједног трена усна ријечи храни

У ријечима држи кап воде на длану

С првим сунцем капља испари – сахрани

На мом длану пјесму жедне капи храну

 

Јер залуд ће сањати двјери рајски врт

И узалуд звати ријеч – капљу од сјаја

Ако прије тога не прође кроз смрт

Не дотакне рубове сопственога краја

 

Нека храни земљу и залива небо

Другачијом кишом у ријеци да тече

Свим бојама плавог дугу обој – не бој

Капљом крви освит што боју обрече

 

Нека капље покрај прозора од ока

Неки поји корјен жиле свег прегнућа

Нек добује окном да се отворе сва окна

Да не ћути закључана наша празна кућа

 

Капљом смијеха напуни собе сад без гласа

Капљом вина залиј сред сломљеног хљеба

Капљом мира храни снагу сред таласа

Да не кане суза тамо гдје не треба

 

©Мирослава Одаловић

 

Pogreb — Marina Adamović

mirisalo je ne što po put u žegle mesa (pitanje je da li sam uopšte nešto osećala i li je nešto osetilo mene) ljudi su grickali semenke  il’ nokte    . to stvar no ne znam mrak je vladao mojim vidom . hodali su tamo-amo a mo jim su telom beležili stazu . da sećam se … Настави са читањем “Pogreb — Marina Adamović”

mirisalo je ne

što po

put

u

žegle mesa

(pitanje je da li sam

uopšte nešto osećala i

li je nešto osetilo mene)

ljudi su grickali

semenke  il’ nokte   

.

to stvar

no ne znam

mrak je vladao

mojim vidom

.

hodali su tamo-amo

a

mo

jim

su telom beležili stazu

.

da

sećam se

počela je kiša

i svi su vadili suzobra ne

                               ja-ne

sišla sam u raku

poput

groma

Чији кораци

  Полузвјездано окруњеним Мјесецом одумиру Ко робље што између Изједеног сребрњака и поломљених зуба Тихо шапатом сриче Х-љ-е-б-а господару Игре су готове све   ©Мирослава Одаловић  

 

Полузвјездано окруњеним Мјесецом одумиру

Ко робље што између

Изједеног сребрњака и поломљених зуба

Тихо шапатом сриче

Х-љ-е-б-а господару

Игре су готове све

 

©Мирослава Одаловић

 

Кроз вене ко уз конопе свемира

  Ти вереш се без даха сав од свога циља И пушташ ријечи у бездомни шапат Раскућно пијеш кишу дома свог Пијеш и пјеваш равно ка сцру Пијеш падаш пјеваш Пи-па-по пи-па-по Равно ка сцру Пијеш устајеш пјеваш Пиј-уста-пјев пиј-уста-пјев Равно ка срцу

 

Ти вереш се без даха сав од свога циља

И пушташ ријечи у бездомни шапат

Раскућно пијеш кишу дома свог

Пијеш и пјеваш равно ка сцру

Пијеш падаш пјеваш

Пи-па-по пи-па-по

Равно ка сцру

Пијеш устајеш пјеваш

Пиј-уста-пјев пиј-уста-пјев

Равно ка срцу

А шта са онима што не играју по правилима

  Што правила нит знају нит желе да знају Они имају игру у којој никад не постају улов Поноћних ловаца што трче за репом сопственог ега Они играју игру разнобојног ткања У сопственој глави плету дуге Посљедњи да суде а први да подигну поглед Задивљени пред самом могућношћу гледања О очи дјетета које расте у … Настави са читањем “А шта са онима што не играју по правилима”

 

Што правила нит знају нит желе да знају

Они имају игру у којој никад не постају улов

Поноћних ловаца што трче за репом сопственог ега

Они играју игру разнобојног ткања

У сопственој глави плету дуге

Посљедњи да суде а први да подигну поглед

Задивљени пред самом могућношћу гледања

О очи дјетета које расте у Дијете

Не качите ријечи своје ко закрпе

На рупе сопствене празнине

Смијаће вам се Будућност

Za kog

Za kog se za kog se Otvarale dvijeri Pod sivilom neba Ispupile trešnje Na kom se zdijencu Okupala vodom Mrežama skupljana kap Da blista na nebu Rođenjem zvijezde Danonoćnim bdijenjem Beskrajna težnja Da izvorom se bude Sveizvirući slap

Za kog se za kog se

Otvarale dvijeri

Pod sivilom neba

Ispupile trešnje

Na kom se zdijencu

Okupala vodom

Mrežama skupljana kap

Da blista na nebu

Rođenjem zvijezde

Danonoćnim bdijenjem

Beskrajna težnja

Da izvorom se bude

Sveizvirući slap

Poslednji… – Milan Gluščević

Miran u senci tvoga koraka; Pratim stih tvojih slutnji, Budim te polako…neočekivano. Živeh kratko u tvojim snovima; I nadao sam se bar još toliko. Ali gorka je tvoja sreća; Tvojim putem malo je i ko hodio. Malo se i dogodilo.

Miran u senci tvoga koraka;
Pratim stih tvojih slutnji,
Budim te polako…neočekivano.

Živeh kratko u tvojim snovima;
I nadao sam se bar još toliko.

Ali gorka je tvoja sreća;
Tvojim putem malo je i ko hodio.
Malo se i dogodilo.