Pogreb — Marina Adamović

mirisalo je ne što po put u žegle mesa (pitanje je da li sam uopšte nešto osećala i li je nešto osetilo mene) ljudi su grickali semenke  il’ nokte    . to stvar no ne znam mrak je vladao mojim vidom . hodali su tamo-amo a mo jim su telom beležili stazu . da sećam se … Настави са читањем “Pogreb — Marina Adamović”

mirisalo je ne

što po

put

u

žegle mesa

(pitanje je da li sam

uopšte nešto osećala i

li je nešto osetilo mene)

ljudi su grickali

semenke  il’ nokte   

.

to stvar

no ne znam

mrak je vladao

mojim vidom

.

hodali su tamo-amo

a

mo

jim

su telom beležili stazu

.

da

sećam se

počela je kiša

i svi su vadili suzobra ne

                               ja-ne

sišla sam u raku

poput

groma

Чији кораци

  Полузвјездано окруњеним Мјесецом одумиру Ко робље што између Изједеног сребрњака и поломљених зуба Тихо шапатом сриче Х-љ-е-б-а господару Игре су готове све   ©Мирослава Одаловић  

 

Полузвјездано окруњеним Мјесецом одумиру

Ко робље што између

Изједеног сребрњака и поломљених зуба

Тихо шапатом сриче

Х-љ-е-б-а господару

Игре су готове све

 

©Мирослава Одаловић

 

Кроз вене ко уз конопе свемира

  Ти вереш се без даха сав од свога циља И пушташ ријечи у бездомни шапат Раскућно пијеш кишу дома свог Пијеш и пјеваш равно ка сцру Пијеш падаш пјеваш Пи-па-по пи-па-по Равно ка сцру Пијеш устајеш пјеваш Пиј-уста-пјев пиј-уста-пјев Равно ка срцу

 

Ти вереш се без даха сав од свога циља

И пушташ ријечи у бездомни шапат

Раскућно пијеш кишу дома свог

Пијеш и пјеваш равно ка сцру

Пијеш падаш пјеваш

Пи-па-по пи-па-по

Равно ка сцру

Пијеш устајеш пјеваш

Пиј-уста-пјев пиј-уста-пјев

Равно ка срцу

А шта са онима што не играју по правилима

  Што правила нит знају нит желе да знају Они имају игру у којој никад не постају улов Поноћних ловаца што трче за репом сопственог ега Они играју игру разнобојног ткања У сопственој глави плету дуге Посљедњи да суде а први да подигну поглед Задивљени пред самом могућношћу гледања О очи дјетета које расте у … Настави са читањем “А шта са онима што не играју по правилима”

 

Што правила нит знају нит желе да знају

Они имају игру у којој никад не постају улов

Поноћних ловаца што трче за репом сопственог ега

Они играју игру разнобојног ткања

У сопственој глави плету дуге

Посљедњи да суде а први да подигну поглед

Задивљени пред самом могућношћу гледања

О очи дјетета које расте у Дијете

Не качите ријечи своје ко закрпе

На рупе сопствене празнине

Смијаће вам се Будућност

Za kog

Za kog se za kog se Otvarale dvijeri Pod sivilom neba Ispupile trešnje Na kom se zdijencu Okupala vodom Mrežama skupljana kap Da blista na nebu Rođenjem zvijezde Danonoćnim bdijenjem Beskrajna težnja Da izvorom se bude Sveizvirući slap

Za kog se za kog se

Otvarale dvijeri

Pod sivilom neba

Ispupile trešnje

Na kom se zdijencu

Okupala vodom

Mrežama skupljana kap

Da blista na nebu

Rođenjem zvijezde

Danonoćnim bdijenjem

Beskrajna težnja

Da izvorom se bude

Sveizvirući slap