Аутор: BorislavaD

KRVAVI SILNICI

Za šamar

za poniženje

za lekciju života

hvala

naučih

da pevam

letim

sakrih dušu

vetar ne kupiste

gordi ljudi

krvavi silnici

svi goli rođeni

pred Svevišnjim obučeni

VOLIM DA VOLIM

Kao dete

bez kalkulacija

i drugih asocijacija

volim da volim

pišem stihove i strofe

štimam rime

kao žice na gitari

a sve jer volim

a volim da volim

čuperak u kosi

slova na papiru

čak i rimu

ja sam dete

volim srcem

pesnik reče

i uteče

 

Borislava DVORANAC

NIKADA VIŠE

Zaglavio sam tamo

gde nema  želja ni verovanja

samo očaj

tonem i vučem

sa sobom njih

a volim ih

više od sebe

i puštam da tonu

ne neću više

dosta

zbog njih sam jak

nabacio  sam osmeh

a ne smeje mi se

pevušim

a plačem od muke

 

i verujem

a nade ni zrno

 

znam

stvorio sam

čauru

bljuvao vatru

terao od sebe sve

pakao nervoze bola

poklanjao

težak dan činio težim

crno Sunce sitnicu nemoći

darivao voljenim

znam

kako boli mržnja

ljubljenog bića

kako izgleda izgovor

kako plače nevino dete

sve zbog mene

a čujem

kako mi slatko zbori

bojažljivo pojem srne

i nada se

sjaju oka

a ja

ćutim

nem

nepomičan

gledam je dok plače

osmehom skriva suze

hoda na prstima

bori se za mene

za nas

a ja je vukoh u bezdan

ne nikada više

grlim svoju golubicu

letim njenim krilima

milujem ptiće

-prijatelju, pesniku
Pesniče dete
što se duriš kao čovek

ti voliš
rečima srca
miluješ slovima

niko ne ljubi kao pesnik
tren sa tobom
život je

i voli ne duri se

ko nije ljubio pesnika
ne zna šta je ljubav

ta tajna ti je znana
ti si ključar srca
ne jednog
ne pet
već svih koji te upoznaju

i voliš pesniče
ljubiš istom strašću
sve

gospodar ljubavi
nije ti ravan

Afrodita tvoja vodilja
s neba se smeši
kada na te gleda

i ljubi pesniče ljubi

deli svoj dar
usrećuj ljude

jer ljubav pesnika je večna

ŽENA

Ja sam žena
i ništa više

oreol svetice
podari drugoj

koja nije
ja

jer
ja sam žena

a
ne plišana igračka
koju miluješ
kad poželiš

i nisam
plastično voće

ni cveće

ali cvetam
i mirišem

kada sam
ja
ja

žena
i ništa više

(C) Borislava Dvoranac