UREDJUJU NAM TRGOVE – Zorica Avramović

УРЕЂУЈУ НАМ ТРГОВЕ Стојим на тргу, том и том, уређеном. Последња мода. Да те глава заболи.  Да ти очи испадну. Да ти мозак отупи. Па да “не знаш шта је песник хтео да каже”…  Нема брачког мермера. Ни грба царског града из 1971. Ни цвета прве градске Апотеке “Кедровић”. Три брезе се суше. Људи се … Настави са читањем “UREDJUJU NAM TRGOVE – Zorica Avramović”

УРЕЂУЈУ НАМ ТРГОВЕ

Стојим на тргу,
том и том, уређеном.
Последња мода.
Да те глава заболи.
 Да ти очи испадну.
Да ти мозак отупи.
Па да “не знаш
шта је песник хтео да каже”…

 Нема брачког мермера.
Ни грба царског града из 1971.
Ни цвета прве градске
Апотеке “Кедровић”.
Три брезе се суше.
Људи се крсте.
Фонтана жубори.
Црева крче.

Сунце зарило очњаке.
У сред срца.
Празан кондир Косовке девојке.
Косовски божури,
бронзани стражари.
Као, уснули.
И њих су једном,
по тадашњој моди,
на отпад носили.

 Дрхтури зубато сунце.
Чији је ово рукопис?
Шта поручује?
Стил, то је човек.
А човек, где је?

Стојим на тргу,
том и том, уређеном.
По последњој моди…

© Зорица Аврамовић

Крушевац, 31. октобра 2010. године