Добродошли!
Pod mesečinom taj lek raste Da mu dan ne kvari gorčinu Pelin u mraku moći skuplja Da tugu leči iz srca šuplja Sa jutrom mi lek počinje Pelin na dušu privijam Gorkim lekom se Moja boljka leči Da suza prestane teći Kasnije pojačavam lek Utrobu ispiram zdušno Svaka šupljina se puni Svakodnevicu da preživim Utroba … Настави са читањем “Pelin”
Pod mesečinom taj lek raste
Da mu dan ne kvari gorčinu
Pelin u mraku moći skuplja
Da tugu leči iz srca šuplja
Sa jutrom mi lek počinje
Pelin na dušu privijam
Gorkim lekom se
Moja boljka leči
Da suza prestane teći
Kasnije pojačavam lek
Utrobu ispiram zdušno
Svaka šupljina se puni
Svakodnevicu da preživim
Utroba se ne buni
Preko dijafragme redovno
Do srca stižem
I njega pelinom natapam
Umesto krvi on počinje teći
Odatle izviru sve mi reči
Zvala se, kunem se da se nekako zvala Micala je svoje usne Kao zvezda nemih filmova Nešto je stalno pričala Ne znam kako se zvala Ljudi, svega mi bila je plava Odakle je, ne znam Nisam mogao čuti Samo sam uhvatio njene oči u letu Ona me je gledala Pa kakva bi ja bio budala … Настави са читањем “PESMA O PLAVOJ DEVOJCI”
Zvala se, kunem se da se nekako zvala
Micala je svoje usne
Kao zvezda nemih filmova
Nešto je stalno pričala
Ne znam kako se zvala
Ljudi, svega mi bila je plava
Odakle je, ne znam
Nisam mogao čuti
Samo sam uhvatio njene oči u letu
Ona me je gledala
Pa kakva bi ja bio budala
Da mogu slušati, a oči
One sijaju, nisam mogao
Kad se tako lepo smeše
Čuo sam samo kad je rekla
Da voli Danijelu Stil
Da je sama
Nisam znao da li priča ili peva
Nisam znao svega mi
Bila je galama
Za mene spasonosna buka
Kakve sam tek ja gluposti pričao
Ništa o njeno lepoti
Nista o ljubavi
Samo o necemu desetom
Govorio sam o Hoseiniju
Kako mi je žao dece Avganistana
A baš sam se tresao
Kao na košavi grana
Tada sam osetio nešto na usnama
U tom polu mraku
Njen slatki prst mi kaze “Ćuti”
Oko mog struka
Njena tanka ruka
Sapnu mi kratko:” Dođi”
Napolju vec počinje zima
Hladno joj je, škrćuge zubima
Iskreno, jedino to sam čuo jasno
“ Molim te otprati me kući
Ne smem sama, već je kasno”.
pitao sam se onako u dosadi, kakav je zivot samca, kojim redom njemu idu dani, ko mu skuva kafu,kad na posao urani, kako zaspi,kako se budi, sta sanja na obe polovine kreveta, kome se smeje,i za kim place, sta mu prica ogledalo, s onog kraja sveta. Mozda mu samo crna samoca po kuci seta, nema … Настави са читањем “SAMOCA”
pitao sam se onako u dosadi,
kakav je zivot samca,
kojim redom njemu idu dani,
ko mu skuva kafu,kad na posao urani,
kako zaspi,kako se budi,
sta sanja na obe polovine kreveta,
kome se smeje,i za kim place,
sta mu prica ogledalo,
s onog kraja sveta.
Mozda mu samo crna samoca po kuci seta,
nema i slepa,
stvorena i rodjena iz kazne i greske,
nikad sama ne dolazi na vrata,
tuga i ludilo se bezsramno taloze,
kao prasina na ivici slika,kao paucina
u cosku sobe.
sreca,covek sam na mestu,samocu nisam
upoznao jos,
porodica ukrasava moj dom,
i pravi mi osmeh svakoga dana,
zivim bez svadja,
bez mrkih pogleda,zlih namera,
deca nam rastu u ljubavi,vole se…
vole svoju mamu i svog tatu,
imaju sve sto drugi imaju,
bas sve…
od pomisli na samocu,
kad ostanem sam u kuci,
najezim se,ko da ce svakog casa uci,
pustiti svoje korene,i kandzama orla
uhvatiti me,stegnuti,i nece biti
nicega vise…
neko kuca na vrata…
uplaseno hodam i krecem se kao po blatu,
imam svoje tajne,ali savest sada spava…
savest je lupala 2 puna sata,
ali nisam otvorio vrata…
misterija samoce,
mnogo sam mislio,cesto kasnio na veceru,
uz kiseli osmeh pricao bajke,
gledao decu pored majke,bili su u ledu,
led je klizio u drugi kraj sobe,
opio me otvov samacke kobre,
dan je postao noc,a noc nosi san…
meni ne…
tog dana,pospan,uplasen,tuzan,
tacno na rucak stizem,
sto prazan,setalica prazna…
miris dece izasao kroz vrata,a usla je
hladna samoca…
uhvatila me kandzama orla,
stegnula,
plakao sam jer to sam samo mogao,
sa njom sam hodao,
savest se smejala na krevetu,
i citala poruku mog proslog zivota,
“otisli smo,zaboravi sve”…
tajne vise nisu tajne,samoca nije
misterija,
ja kao postojim,al rec tata nikad vise
nisam cuo.
na vrata niko ne kuca,svi su u kuci,
samo,moj zivot je ostao van nje…
kojim redom idu dani,ko kuva kafu,
kako spavam,kako jedem i placem,
sta prica ogledalo,sto je hladno uvek,
sve znam…i onda sam znao……….
Nisam nikad voleo vodu,znate? promenu sredine,vazduha,ljudi, osecao sam se kao unikat nakaza u kog gledaju i lupkaju mi po glavi, ja sam samo ziveo svoj mali zivot, usamljen, na malom prostoru,cesto zamisljen, kako je izvan ovog sveta, da li je i tamo ceo dan,godina i vek oblozen zidovima sa brdo ociju? dosadni zvuci koji su … Настави са читањем “BISTRI POGLEDI”
Nisam nikad voleo vodu,znate?
promenu sredine,vazduha,ljudi,
osecao sam se kao unikat nakaza
u kog gledaju i lupkaju mi po glavi,
ja sam samo ziveo svoj mali zivot,
usamljen,
na malom prostoru,cesto zamisljen,
kako je izvan ovog sveta,
da li je i tamo ceo dan,godina
i vek oblozen zidovima sa brdo ociju?
dosadni zvuci koji su uvek isti,
ista svetlost i isti mrak,
tako sam sam i tako mali,
imam osecaj da jedva cekaju da umrem,
da se obraduju.
Jednog suncanog jutra…
ugledao sam nesto novo u mom zivotu…
ugledao sam zivo bice poput mene,
lepse je bila obucena i,
kazem vam,
tako se jasno videla njena lepota,
imala je novi dom,tik do mog,
oronulog i starog.
nije me gledala,ja nju jesam,dugo,dugo…
spavanje ko robija duga,
do novog jutra,da je opet vidim,
i tako,dok sam ja trosio dan po svome,videh…
ona me gleda…
tako nezno i sazaljivo,
sjaj njenog doma i rubini njezinih ociju
stvorise stazu svetlosti do mene…
mene obuze neka sreca,
poceh juriti po kuci ko lud,
a ona i dalje gleda…
ocima pricamo,
kako su dani isli mi smo svaki put
duze gledali i pricali jedno drugom.
od dva sveta napravismo jedan,
ziveo sam da je vidim,i da svakog jutra
zajedno jedemo…
razlike su nestale,
ljubav se rodila izmedju nas.
dokazivali smo nasa umeca
govora,pokreta…
sve je cvetalo,a moja dosada je prosto iscezla.
kako je lepo kad se neko
obraduje tvom liku,
da se neko raduje tvom postojanju,
ja sam za nju ziveo,i ona za mene,
svanulo je ono isto prelepo jutro,
kao prvi dan kad sam je video,
san mi nestao sa ociju,
odmah izjurih da je pozdravim…
moj pogled zavrsavao se
na vrhu njenog doma,
na povrsini vode plutala je
moja ljubav,lagano povijenom glavom…
pogledom na mene….
bez boje,bez znaka zivota…
u mnogo vode,moje suze crne boje
mesale su ljubav sa ocajem…
odneli su je negde,
u isti dom dosla je nova ribica…
a ja…
ja sam moj dom napustio,
na povrsini vode,lagano povijenom glavom,
pogledom u visine…
bez znaka zivota,
pogledom u nju…
pogledom,u nas svet………bez boje.
Nosim beskrajno jato golubova (nosim ga na plućnim krilima) Slikam pesme (pero umačem u uzburkane vene) Ovo je tajna koju nikom ne odajem. (To je koren svih korena i latica poljskih ruzmarina i krošnja drveta zvanog život, koje raste više od zenita i dublje, no što razum može da zakopa…) To je moja izrezana žeđ … Настави са читањем “Omnia mea — Marina Adamović”
Nosim beskrajno jato golubova
(nosim ga na plućnim krilima)
Slikam pesme
(pero umačem u uzburkane vene)
Ovo je tajna koju nikom ne odajem.
(To je koren svih korena
i latica poljskih ruzmarina
i krošnja drveta zvanog život,
koje raste više od zenita
i dublje, no što razum može da zakopa…)
To je moja izrezana žeđ
koja održava zvezde rasutim.
Ka zvezdama Dan za danom, suton pada puste sanje, prazni snovi nista nije ko nekada, niko zivot ne ponovi Milovanja pamte dane ruke ove u svom stazu stare, grube, izborane prodje nase, k’o da kazu. Oci ove sto su htele ka zvezdanom moru gore detinjasto-vragolaste i vesele setom nekom sada zbore. Samo dusa preko druma … Настави са читањем “Ka zvezdama – Milorad j. Nikic”
Ka zvezdama
Dan za danom, suton pada
puste sanje, prazni snovi
nista nije ko nekada,
niko zivot ne ponovi
Milovanja pamte dane
ruke ove u svom stazu
stare, grube, izborane
prodje nase, k’o da kazu.
Oci ove sto su htele
ka zvezdanom moru gore
detinjasto-vragolaste i vesele
setom nekom sada zbore.
Samo dusa preko druma
nedozvana, luda, mlada,
nerazumna, rubom uma,
ista ona od nekada.
Milorad J. Nikic
Ne gledaj me tako! Minut je trajao duze, cini mi se od dana, pevala je cela kafana, a, ja sam ostala sama! Sama sred vreve, opustenosti i zamagljenih pogleda, vlaznih lica i ruku, dima, veselja! Stranci!!!!? Sta radim ovde s Vama? Ipak pesma me je ponela, nisam joj odolela! Odletala sam mislima daleko, i glasom … Настави са читањем “Ne gledaj me tako! – Miladinovic Sandra”
Ne gledaj me tako!
Minut je trajao duze,
cini mi se od dana,
pevala je cela kafana,
a, ja sam ostala sama!
Sama sred vreve,
opustenosti i zamagljenih pogleda,
vlaznih lica i ruku, dima,
veselja!
Stranci!!!!? Sta radim ovde s Vama?
Ipak pesma me je ponela,
nisam joj odolela!
Odletala sam mislima daleko,
i glasom negde u dubine mora!
Telom sam bila tu,
a, dusom, negde sa galebovima!
U beloj haljini plesala sam vrhovima talasa!
Tajnu sam u ruci nosila,
u liku imena svog! Ne, nikom nisam prkosila!
Takvu me je stvorio Bog!!!!
I ne gledaj me tako, ja sam iz sveta tvog!!!!
© Miladinovic Sandra
Vesti iz podzemlja: Prvi primerak šokantnog romana “Dečak iz Žute kuće” autor Saša Milivojev poklonio je ministru policije Ivici Dačiću. Ovu informaciju autor je objavio na svom oficijalnom sajtu www.sasamilivojev.com i ličnom Facebook profilu, gde kaže da je ministar Ivica Dačić “najpametniji čovek u državi i prvi političar koji bi trebalo da se upozna sa sadržajem … Настави са читањем “Ivica Dačić i Saša Milivojev – DEČAK IZ ŽUTE KUĆE”
Vesti iz podzemlja:
Prvi primerak šokantnog romana “Dečak iz Žute kuće” autor Saša Milivojev poklonio je ministru policije Ivici Dačiću. Ovu informaciju autor je objavio na svom oficijalnom sajtu www.sasamilivojev.com i ličnom Facebook profilu, gde kaže da je ministar Ivica Dačić “najpametniji čovek u državi i prvi političar koji bi trebalo da se upozna sa sadržajem knjige.”
Autor se u prethodnih nekoliko meseci žalio svojim FB fanovima kako su ga svi političari “ostavili na ulici”, ističući neprijatna iskustva sa Aleksandrom Vučićem, koji je “zloupotrebio njegovu epohalnu ideju o političkom štrajku žeđu”…
Gospodin Ivica Dačić i mladi pisac viđeni su u petak, prilikom primopredaje knjige, u blizini Bajrakli džamije – potvrđuju novinari koji su ih videli.
Politička ishodišta povodom istrage Žute kuće su neminovna, jer je rezolucija Dika Martija velika muka, ne samo vlasti u Prištini nego i u Beogradu, a Milivojev i njegova čitalačka publika veruju u politički položaj i autoritet Ivice Dačića u međunarodnim odnosima…
Dijete pomjera granice mogućeg Dijete vidi nebo Dijete vidi zemlju Dijete misli od neba sam Dijete sklanja nebo Kao što majka ljušti jabuku Dijete vidi zemlju ispod Dijete misli od zemlje sam Dijete sklanja zemlju Kao kad otac kopa temelje Dijete vidi vatru ispod Dijete misli od vatre sam Dijete sklanja vatru Dijete … Настави са читањем “Dijete sklanja nebo i zemlju”
Dijete pomjera granice mogućeg
Dijete vidi nebo
Dijete vidi zemlju
Dijete misli od neba sam
Dijete sklanja nebo
Kao što majka ljušti jabuku
Dijete vidi zemlju ispod
Dijete misli od zemlje sam
Dijete sklanja zemlju
Kao kad otac kopa temelje
Dijete vidi vatru ispod
Dijete misli od vatre sam
Dijete sklanja vatru
Dijete misli od ničeg sam
Vatrom zapaljen
Zemljom obučen
Nebom pokriven
тај тајну нуди диву и вуку тог Бог да огњем жеравим жеже да музе бјеже муњом туку да руку само сумраку стеже напитак питки са извора поја сам бива бива сам кад усне испију оконе боја тај данак ком да дам тај данак нудим диву и вуку и некај ми кади дане опрости … Настави са читањем “Кад капља тајне кане”
тај тајну нуди диву и вуку
тог Бог да огњем жеравим жеже
да музе бјеже муњом туку
да руку само сумраку стеже
напитак питки са извора поја
сам бива бива сам
кад усне испију оконе боја
тај данак ком да дам
тај данак нудим диву и вуку
и некај ми кади дане
опрости кости и пепео руку
кад капља тајне кане