Omnia mea — Marina Adamović

Please wait...

Nosim beskrajno jato golubova

(nosim ga na plućnim krilima)

Slikam pesme

(pero umačem u uzburkane vene)

Ovo je  tajna koju nikom ne odajem.

(To je koren svih korena

i latica poljskih ruzmarina

i krošnja drveta zvanog život,

koje raste više od zenita

i dublje, no što razum može da zakopa…)

To je moja izrezana žeđ

koja održava zvezde rasutim.

47 пута прочитано

2 comments

    • Devla on септембар 6, 2011 at 1:55 pm
    • Odgovoriti
    Please wait...

    Marina, tesko je citati tvoje stihove, tesko citati a ne zaplakati.Hvala , Hvala ti sto postojis!
    Ljubim te i zelim ti sve ono sto i sama sebi zelis!
    Tvoja FB prijateljica

    1. Please wait...

      „Nisam mislila da ću živeti u tako izuzetnom času“ Hvala, Devla!

Оставите одговор

Your email address will not be published.