Дан: 3. септембар 2011.

Drhtaj tela kad san prosara javom,

tesko je objasniti sebi samom,

da dusu obuzima slatka jeza,

nekad busna ko alasova mreza,

ponekad tuzna kao blistava breza,

ipak,lepa i neodoljiva,

kao u pustinji vreloj mala oaza.

skakanje srca i svetiljka u dubini stomaka,

koja se pali na blagi suzavi pogled,

u oci neznije od pamuka,

prelepih duginih boja iz jedne boje,

kad znas da su samo tvoje,

da zive za tebe i ti za njih,

bozanske,lepse od svih ostalih,

kad znas,da ih hranis sobom,

da ceznu za tobom…

i u mraku te znaju,

nikome te ne daju,

cuvaju te.

reci koje ostavljaju bez reci,

stihovi nikad zabelezeni,

u drugi cosak smesteni svi pisci sveta,

jer ove reci su ono pravo,

ono jedino,sto u prevodu

na svaki jezik znaci ljubav…

koliko samo mogu slusati tu muziku tihog dodira…

koliko mogu uzivati u recima tih ruku….

koliko ta tisina vice na glas

LJUBAV,LJUBAV…

pokriti se tom livadom mirisnom,

na taj sekund zavladati svetom,

jer drhtaj tela traje kratko,

a ceo zivot bi slatko,

slatko spajanje

zelje,strasti,lepote i vecnosti.

Smem li da te zavolim?

hocu li videti most i na njemu

nasmejanu devojcicu punu cveca,

njen lik u potoku dole,

hoce li ptice pevati drugu strofu

zajedno s mnom?

Smem li da te zavolim?

koliki je limit ljubavi i kad krecu

da seku nozevi odbojnosti?

da li tvoje oci menjaju boju.a usne,

hoce li one uvek mene imati

za stit od ljubavi od vetra ljubomore?

Smem li da te zavolim?

tvoja pesma disanja i note prstiju,

jel uvek balada?

hoce li se sat zbuniti kad se dodirnemo,

hoce li stati?

da li pisem reci ili istoriju buducnosti?

Smem li da te zavolim?

da li je tvoje ime svima isto,

veliko i satkano od komadica sna i jave?

da li su ti oblaci uvek pod tvojim stopalima?

ima li mesta za jos par stopala?

Smem li da te zavolim?

smes li reci da postoji rec VECNO?

umes li ziveti srecno u ljubavi?

koliko osmeha kosta tvoj osmeh?

a jutro,eto,i sad svice…

kisa natapa zemlju,muti sliku noci…

zelis li biti sunce u mom danu,

zelis li noc biti dok ja mesec menjam,

zelis li na poklon zvezdanu prasinu

i vodu koja gori?

oseti…neko vec dise za tebe…a jutro…jutro svice…

Smem li da te zavolim?

Dan mirise na tebe,

letnji topao dan,

ulica gospodarica breze i mnogo dece

nasmejanih lica,

koraci mi se gube,

zemlja nikad ne bese tako mekana pod nogama kao danas,

poput prstiju koji tonu jedan po jedan

u avanturi po tvojoj kozi…

satkanoj kozi od morskih dubina i arome jutarnje rose

u neuredno pokosenoj travi…

da,tako ljubav drzi svet na dlanu,

jaka kao radost mornara pred kopnom,

osetljiva i jedva cujna poput tisine

koja odzvanja i vlada pustinjom kad je mrak poljubi.

I mislim na tebe,ko ne bi,

krunisan obelezen tvojom zenicom u mojoj,

ponosno lelujam sa vetrom kroz ulicu

nasmejane dece i breza…

laksi od vazduha i tezi za jednu dusu i srce,

sto si meni utocila blagom kradjom mojih usana,

dodirom nosica ukrasenim dubinom kosmosa tvojih ociju.

ljubav,da ljubav,nasmejana deca i zeleno drvece,

sretni mornar i kap rose i kap kise,suza u kosmosu…

misli,srce i bice,

u ljubavi ljubav vlada ljubavlju i crta svet

na dva platna jednom cetkicom…

sa milion boja…ptice tada nisu same…

na ruzicastom nebu…