Дан: 6. септембар 2011.

Novak, Nole, Novančiću,

naš najpoznatiji u svetu mladiću.

Ti si naš najveći “dar” i u svetu,

najveći teniski star.

 

Teniser si da Ti ravnog nema,

na celoj svetskoj planeti,

zašto treba imati, talenta ,

volje, znanja, rada i pameti.

 

Blago onom ko Te je rodio,

i celome svetu, a najviše, Srbiji “poklonio”.

Ti si naš najveći sportski “idol”,

i ponos sveta u teniskom sportu!

 

Ti zaslužuješ jednu naročitu, najveličanstveniju,

rođendansku “zlatnu tortu” i ponosno glavu digni,

i dalje  gledaj u svoju sportsku budućnost,

na Tvoju i nas sviju neizmernu radost.

 

Pod zastavom Srbije,

i celoga srpskog naroda,

svugde si nas predstavio,

sa najvećim željama svojih sloboda.

 

Mnoge si pomogao,

kojima je pomoć trebala,

jer je Tvoje srce, neizmerno humano,

velika Ti hvala!

Živko Begović

 

 

 

 

Kada sam ponovo otkrio istinu
Niz tu bezubu grimasu zgužvanu užasom
Suze samosažaljenja linu
Nad provalijom vremena proteklog kasom

Dugo nošenu skamenjenu masku
Stanu da oblikuju potiskivana osećanja
Ali sva odjednom izviru pa se desi
Groteskna igra lica kratkog trajanja

Pod mesečinom taj lek raste
Da mu dan ne kvari gorčinu
Pelin u mraku moći skuplja
Da tugu leči iz srca šuplja

Sa jutrom mi lek počinje
Pelin na dušu privijam
Gorkim lekom se
Moja boljka leči
Da suza prestane teći

Kasnije pojačavam lek
Utrobu ispiram zdušno
Svaka šupljina se puni
Svakodnevicu da preživim
Utroba se ne buni

Preko dijafragme redovno
Do srca stižem
I njega pelinom natapam
Umesto krvi on počinje teći
Odatle izviru sve mi reči