Добродошли!
BAJKA O BELE SU ZORE, CINI MI SE SVE BELJE, MIRISU NA NARCISE, NA BELI JORGOVAN, NA BELU RADU, NA SNEG! I KRACI SU DANI, CINI SE SVE KRACI! MIRISU NA KORAKE, PODSECAJU NA RAZNE OCI, NA RUKOVANJA I HLADNE I TOPLE DLANOVE! DOK ZVONI ZVONO ODJEKUJE CELIM KRAJEM I PODSECA NA BAJKU KOJU ZIVIMO! … Настави са читањем “BAJKA -Miladinovic Sandra”
BAJKA
O BELE SU ZORE,
CINI MI SE SVE BELJE,
MIRISU NA NARCISE,
NA BELI JORGOVAN,
NA BELU RADU,
NA SNEG!
I KRACI SU DANI,
CINI SE SVE KRACI!
MIRISU NA KORAKE,
PODSECAJU NA RAZNE OCI,
NA RUKOVANJA I HLADNE I TOPLE
DLANOVE!
DOK ZVONI ZVONO ODJEKUJE
CELIM KRAJEM I PODSECA
NA BAJKU KOJU ZIVIMO!
TREBA DA SE DIVIMO!!!!
(c) Miladinovic Sandra
Bol Svako svoj bol sa sobom nosi, skriven od pogleda, duboko u tami vlastitog bića. Svaki bol, ponekad, ispliva na svjetlost dana i kane niz obraz svoga sudjenika. (C) Miro Beribaka
Bol
Svako svoj bol
sa sobom nosi,
skriven od pogleda,
duboko
u tami vlastitog bića.
Svaki bol,
ponekad,
ispliva na svjetlost dana
i kane
niz obraz svoga sudjenika.
(C) Miro Beribaka
SRPSKA MAJKA Vidi, pogledaj bar Boze dragi, sto nasoj deci buducnost ruse, kolevku hoce da im uniste, a, jos i neznaju za crne duse! Nisu to prvi povoji srpski, sto osetise tudjinsku ruku, nevinu dusu boli nepravda, al’ ako i oni puku, u srz ce samu zlo da se smesti, i zrtve bice tudje obesti! … Настави са читањем “SRPSKA MAJKA -Miladinovic Sandra”
SRPSKA MAJKA
Vidi, pogledaj bar Boze dragi,
sto nasoj deci buducnost ruse,
kolevku hoce da im uniste,
a, jos i neznaju za crne duse!
Nisu to prvi povoji srpski,
sto osetise tudjinsku ruku,
nevinu dusu boli nepravda,
al’ ako i oni puku,
u srz ce samu zlo da se smesti,
i zrtve bice tudje obesti!
O izdrzite, i nedajte se,
jer tkale su nas sve nase majke!
S’ kolena na koleno milovale su,
i uvek pricale te iste bajke,
o pticu sto ce visoko da leti,
i ognjiste ce svoje da sveti!
Te divne puti vekovima,
stezale su na svoje grudi,
glavice srca, neduznih milih,
a, kada otvore usnule oci,
gordost navlacile na svoja cela,
i nemo gledale ta lica bela!
Znale su da im buducnost preti!
A, ta buducnost puna aveti,
tudjeg, a i domaceg zla,
neda toj srpskoj majci mira,
ni dok cedo miluje sred najdubljeg sna!
© Miladinovic Sandra
ODVESCE ME LASTE Ko roj pcela misli lete, preko brda, preko mora, sletele bi al’ nemogu, jer sam bolna! I zelim da svaki tren sto tece svako jutro, svako vece, dozivim i vidim ono sto ranije nisam! Sto sam propustila, okovana dobronamernim recima, neznanjem, a sada se kajem! Ruka je bila topla, ali tudja, Reci … Настави са читањем “ODVESCE ME LASTE -Miladinovic Sandra”
ODVESCE ME LASTE
Ko roj pcela misli lete,
preko brda, preko mora,
sletele bi al’ nemogu,
jer sam bolna!
I zelim da svaki tren sto tece
svako jutro, svako vece,
dozivim i vidim ono
sto ranije nisam!
Sto sam propustila,
okovana dobronamernim recima,
neznanjem, a sada se kajem!
Ruka je bila topla, ali tudja,
Reci su bile jasne, ali lazne!
Kroz maglu sam hodala!
Boze, tako bih se dala nebu,
jer tamo je moja sustina!
Moj mir!
Postelja vecnog sna!
Jednom cu stici tamo ja!
Samo da pomognem pupoljku sto
raste, i odvesce me laste!
© Miladinovic Sandra
Ovako sam te stvorila Uzeh tkanice crnog I prosuh treptaje svog srca niz tvoje tijelo Da stvorim najljepšu noć ovoga svijeta Zavrtjeh je ukrug ukrug Da pleše ples rijeke Da pleše ples jutra Da pleše ples večeri Da pleše Ovako si me stvorio Uze tkanice crvenog Prosu otkucaj svoje krvi niz moje tijelo Da … Настави са читањем “Oni su plesali zbog nas”
Ovako sam te stvorila
Uzeh tkanice crnog
I prosuh treptaje svog srca niz tvoje tijelo
Da stvorim najljepšu noć ovoga svijeta
Zavrtjeh je ukrug ukrug
Da pleše ples rijeke
Da pleše ples jutra
Da pleše ples večeri
Da pleše
Ovako si me stvorio
Uze tkanice crvenog
Prosu otkucaj svoje krvi niz moje tijelo
Da stvoriš najljepšu ljubav ovoga svijeta
Zavrtio je ukrug ukrug
Da pleše ples tvog sjemena
Da pleše ples tvog dodira
Da pleše ples tvog daha
Da pleše
I zato je
Orao letio
More se pjenilo
Zemlja je pjevala
Djeca se smijala
I vatre ognjištem gorjele
Oni su plesali zbog nas
2010. (We made them dance)
©Miroslava Odalović
1. čama živ … ljenja i strah od smr ti ugušiše poj slavu ja gdeje onaj koji nasluću jem
čama živ
…
ljenja
i strah od smr
ti
ugušiše
poj
slavu
ja
gdeje
onaj
koji
nasluću
jem
Оно је прозор На прозору човјек Он чека на човјека С окнима од вида На прозору срца У кући од бола Срочен му праг Што ријечима зида Изреченост слутњи У углу самоће Неизбрисив траг Ријечју да се скући Уклесан сатом Одбројан трен На зиду што куца Гдје шапатом ући Може само корак Чист од … Настави са читањем “Оно што тамо стоји”
Оно је прозор
На прозору човјек
Он чека на човјека
С окнима од вида
На прозору срца
У кући од бола
Срочен му праг
Што ријечима зида
Изреченост слутњи
У углу самоће
Неизбрисив траг
Ријечју да се скући
Уклесан сатом
Одбројан трен
На зиду што куца
Гдје шапатом ући
Може само корак
Чист од сваке мисли
Што у ријечи пуца
©Мирослава Одаловић
ОСТАНИ ЛИКОМ У забораву сјени И око успавано над њом Радуј се И оној стази што сјече дах Радуј се и оном крају пута Гдје се раскива небо У недоглед почетка Почни и ти Саживотно Иако сам ©Мирослава Одаловић
ОСТАНИ ЛИКОМ
У забораву сјени
И око успавано над њом
Радуј се
И оној стази што сјече дах
Радуј се и оном крају пута
Гдје се раскива небо
У недоглед почетка
Почни и ти
Саживотно
Иако сам
©Мирослава Одаловић
Само Лет Од Бога Онострано Дат Амин ©Мирослава Одаловић
Само
Лет
Од
Бога
Онострано
Дат
Амин
©Мирослава Одаловић
…камелеонски узидан у стијену стијеном прикован прелива дугине боје тихе одразе неба гдје мислити је да сам дрво окренуо бих лишће ка теби да се огледаш у потоцима исписаног тока да сам лептир окренуо бих крила ка теби да се раскрилиш топлином од руку загрљај ка теби да имам руке поновио бих копања … Настави са читањем “Пикаро окреће лице ка сунцу…”
…камелеонски узидан у стијену стијеном прикован прелива дугине боје тихе одразе неба гдје мислити је да сам дрво окренуо бих лишће ка теби да се огледаш у потоцима исписаног тока да сам лептир окренуо бих крила ка теби да се раскрилиш топлином од руку загрљај ка теби да имам руке поновио бих копања бунара гдје свјетлост твоја стигла није да сам свјетлост од мисли бржа бих била да имам мисао од тебе поклонила бих је лицу што му године урезују смрт да имам лице не бих била пикаро сопства непрескочена препрека на прагу уласка…Немам ништа.
©Мирослава Одаловић