Tebi,moja buduća…
moja sadašnja ljubavi,
davno bivša…
ne dozvoli da bez kišobrana
na kišu prošlosti izadješ,
ne dozvoli da ljudi čitaju sa tvog lica
da postoji bivša ljubav,
ona ne postoji…
jedna ljubav je uvek ljubav,
ona ce uvek biti umetnik jedne tvoje bore
jednog tvog osmeha koji ce biti naslov necijeg sna,
i tvoj dragi oziljak na srcu,kog rado spomenes,
kog rado i ti sanjas…
noge i ruke nisu jezik srca,
jezik,telo…ne,
oči govore jezik srca,oči teraju srce da postanu oči,
da vidi ono što one vide,
da lupa bar milion puta brze,
da bivša ljubav vidi šta je bilo u njenim rukama,
i gde ce ona boraviti svo vreme do kraja sveta,
i kad suze poplavom protestuju,
i kad bol sećanja kuca kao utvara po sobama duše,
i kad ulice postanu tesne,i posebne…
i tad,bivša…
sa svog malog prsta pustićeš leptira
koji zivi večno,jer se ljubavlju hrani…
on će mene pronaći,on će meni pokazati boju tvog lica
brzinu tvog koraka,i litre iskrenih suza u samoći…
ne dozvoli da ljudi čitaju sa tvog lica
da postoji bivša ljubav,
ona ne postoji…
kad kad,voljeni voljene osete,čuju…
kad kad hodaju unazad,sećaju se…
kad kad,nekad i sad,
u svakom srećnom biću koji je ima,
vide oči koje su je gledale dok je spavala…
kad kad mi svratiš nepozvana,
i te zlatne pahulje očistim sa ramena,
vrele pahulje nekog čudnog i toplog vremena…
ne daj usnama da drhte kad pročitaš negde ime…
zadrži reči,udahni…
čuvaj celu sebe za sebe u sebi,
nek zidovi drage prostorije upiju suze,
nek sačuvaju tajne,
nek zamene moje ruke,moje telo,moje oči…
ako progovore…priznaću da te vole kao što…
kao što sam i ja tebe nekad i sad…voleo…
ne dozvoli da ljudi čitaju sa tvog lica
da postoji bivša ljubav,
ona ne postoji…ona se sad samo oseti…
kao trag u snegu zavejan,okom nevidljiv…
i blizu je,
a šta je blizu kad ljubav postavi pitanje?
