Месец: мај 2011.

Steta sto placem -Miladinovic Sandra

STETA STO PLACEM     Proci ispod duge nije bas lako! Dok kisa pada i sunce greje u isto vreme, brojim trenutke srece i  tuge,  i one  uzgred provedene!   U galopu crnih i belih konja, prasina se velika dize! Predivan prizor za oci, za dusu knjiga istine, a mozda i tesko breme! I zato, … Настави са читањем “Steta sto placem -Miladinovic Sandra”

STETA STO PLACEM

 

 

Proci ispod duge nije bas lako!

Dok kisa pada i sunce greje u isto vreme,

brojim trenutke srece i  tuge,

 i one  uzgred provedene!

 

U galopu crnih i belih konja,

prasina se velika dize!

Predivan prizor za oci,

za dusu knjiga istine,

a mozda i tesko breme!

I zato, steta sto placem

i tesko disem,

jer suze ce uzalud biti  prolivene!

 

Stopice se sa kisom u reku,

i  oteci  bez povratka,

a ja nikada necu biti ono sto sam sada!

Cas je dar sto vrednost nema,

dan trenutak bez povratka,

noc smislja nove izazove,

i pusta masti na volju kroz  snove!

 

Hocu da se smejem,

jer zivot je radost i hrlim sreci!

Zivot je ljubav i  vazduh koji disem,

ruka u ruci, pa i  losa iznenadjenja!

Svega tu ima, i zato….

steta sto placem i tesko disem,

jer suzama mesta nema!

 

 

Samo vise strpljenja……

 

 

 

© Miladinovic Sandra

LETNJA SLABOST-Tatjana DJ.

Letnja slabost   Stidljivo mu se osmehnula sakriti zbunjenost nije umela u trenucima slučajnih susreta očiju blistavih, od poleta.   Iako tužna što sasvim blizu lepotu remete ljudi i nizu.. sledila snove u ludoj smelosti pokorna samo jednoj slabosti.   Talasom vreline duša okupana gazila ponos ko začarana prateći reči sopstvenog zaveta suviše kratkog, varljivog … Настави са читањем “LETNJA SLABOST-Tatjana DJ.”

Letnja slabost

 

Stidljivo mu se osmehnula

sakriti zbunjenost nije umela

u trenucima slučajnih susreta

očiju blistavih, od poleta.

 

Iako tužna što sasvim blizu

lepotu remete ljudi i nizu..

sledila snove u ludoj smelosti

pokorna samo jednoj slabosti.

 

Talasom vreline duša okupana

gazila ponos ko začarana

prateći reči sopstvenog zaveta

suviše kratkog, varljivog leta.

 

 

TIŠINA-Tatjana DJ.

Tišina   Tišinu slušam dok pada tama beskrajem modrim svetiljke pale, utihnula je dnevna galama fabrika bučnih sirene stale.   Tišina vraća unazad vreme i uspomene spaja sa svešću, šapćući reči molitve neme kaže; snagu ljubavi srešću.   Ja noćas jurim za uzbuđenjem bar na trenutak oslobođena gonjena željom za iskušenjem ko brza reka, neukroćena. … Настави са читањем “TIŠINA-Tatjana DJ.”

Tišina

 

Tišinu slušam dok pada tama

beskrajem modrim svetiljke pale,

utihnula je dnevna galama

fabrika bučnih sirene stale.

 

Tišina vraća unazad vreme

i uspomene spaja sa svešću,

šapćući reči molitve neme

kaže; snagu ljubavi srešću.

 

Ja noćas jurim za uzbuđenjem

bar na trenutak oslobođena

gonjena željom za iskušenjem

ko brza reka, neukroćena.

 

Pratim poznatog mesta sigurnost

zvezdanog praha svetlosni trag,

stečene navike kradu budnost

i jedan dodir prijatno blag.

 

Tišina mesto razumu pravi

nečujnim šapatom uspava žar,

nemirnim senkama u mojoj glavi

blaženstvo mira pruža na dar.

 

Vazduh ispunjen mirisom spokoja

usnulim čulima već gospodari

rasute želje veselih boja

može li tišina da ostvari?

PROMOVISAN ,,BELI LAVIRINT” U MAJDANPEKU

U MAJDANPEKU JE DANA 19. MAJA 2011. GODINE PROMOVISAN ROMAN PEKA LALIČIĆA ,,BELI LAVIRINT” PRED 86 POSETILACA. ROMAN JE OBJAVILO UDRUŽENJE PISACA ,,POETA” IZ BEOGRADA, A O ROMANU SU GOVORILI KNJIŽEVNICI MILIJAN DESPOTOVIĆ IZ POŽEGE I ŽIVKO AVRAMOVIĆ IZ ŠARBANOVCA KOD BORA, KAO I PROFESOR MIODRAG MAŽIBRADA I AUTOR. PROMOCIJU SU OBOGATILI PROFESOR NENAD ILIJIĆ … Настави са читањем “PROMOVISAN ,,BELI LAVIRINT” U MAJDANPEKU”

U MAJDANPEKU JE DANA 19. MAJA 2011. GODINE PROMOVISAN ROMAN PEKA LALIČIĆA ,,BELI LAVIRINT” PRED 86 POSETILACA. ROMAN JE OBJAVILO UDRUŽENJE PISACA ,,POETA” IZ BEOGRADA, A O ROMANU SU GOVORILI KNJIŽEVNICI MILIJAN DESPOTOVIĆ IZ POŽEGE I ŽIVKO AVRAMOVIĆ IZ ŠARBANOVCA KOD BORA, KAO I PROFESOR MIODRAG MAŽIBRADA I AUTOR.
PROMOCIJU SU OBOGATILI PROFESOR NENAD ILIJIĆ KOJI JE SVIRAO NA GITARI I OTPEVAO PESMU KOJU JE ON KOMPONOVAO, KAO I KRISTIJAN VAGNER, SOLISTA NA ,,PANOVOJ FRULI” (INAČE VRSNI UMETNIK NA NEKOLIKO INSTRUMENATA).

S one strane neba — Marina Adamović

Vidim  – seva! Radujem se! To je nebo pokazalo na mê Čujem – grmi! Svetlost plamena, Kao anđeo Izumrlih plemena, Kao zalutala poema, Ulazi U moj Kožom skriven Dom

Vidim  – seva!

Radujem se!

To je nebo pokazalo na mê

Čujem – grmi!

Svetlost plamena,

Kao anđeo

Izumrlih plemena,

Kao zalutala poema,

Ulazi

U moj

Kožom skriven

Dom

Slobodna kao vetar -Miladinovic Sandra

SLOBODNA KAO VETAR Slobodna kao vetar duša svuda zaviri, na mnoga skrovita mesta! I tako dok tiho piri, nadleće okeane, pustinje i oaze, pusti da i nju slobodno mirisna polja maze! Stepe i  tundre grli, valove vija i mrvi stenovite planine! Slobodna kao vetar, mudrost posećuje često, a mesto sastanka im je Tibet! I dok … Настави са читањем “Slobodna kao vetar -Miladinovic Sandra”

SLOBODNA KAO VETAR

Slobodna kao vetar duša svuda zaviri,
na mnoga skrovita mesta!
I tako dok tiho piri, nadleće okeane,
pustinje i oaze,
pusti da i nju slobodno mirisna polja maze!

Stepe i  tundre grli,
valove vija i mrvi stenovite planine!
Slobodna kao vetar,
mudrost posećuje često,
a mesto sastanka im je Tibet!

I dok zvezda Danica blista,
kao košulja od Deve čista,
ne prestaje melodija njihovog razgovara!
Odzvanja kao najlepsi sapat noći,
ljubavni zov sirene,
kao zagrljaj koji se topi od iskrenosti!

Vidjala sam je vrlo često,
al’ ne uspeh da joj dam presto!
Slobodna kao vetar duša je kao vila,
i uvek na raspolaganju da daje i da prima!

©  Miladinovic Sandra

SVETLOST – Ljubodrag Obradović

SVETLOST kao da svetli… nada iskonska srce u damarima čežnja u treptaju sve što su rekli u izlozima kao da svetli… prošlost u igrama ljubav u zanosu sećanje u fragmentima kao da svetli… suština na dohvatu ideal u provaliji izlaz u bezizlazu stabilnost u magnovenju kao da svetli… kosmos paralelnih svetova sjajem večnosti u trenu … Настави са читањем “SVETLOST – Ljubodrag Obradović”

SVETLOST

kao da svetli…
nada iskonska
srce u damarima
čežnja u treptaju
sve što su rekli
u izlozima

kao da svetli…
prošlost u igrama
ljubav u zanosu
sećanje u fragmentima

kao da svetli…
suština na dohvatu
ideal u provaliji
izlaz u bezizlazu
stabilnost u magnovenju

kao da svetli…
kosmos paralelnih svetova
sjajem večnosti u trenu prolaznom
i dušu okačenu na struji vetrova
bode iglama nemira
koji odnose u besmisao
trnje stoletnih glogova
zabadanih u srce čemerno

kao da živim
očekivano propadanje
senke iz razbijenog ogledala
dok skupljam šareni
kaleidoskop
iscurelog detinjstva…

a svetli …
ljubav u sećanju
sreća u izgledima…

ipak svetli…
ispod oblaka
i svest i svetove obasjava
svetlost od stihova
i muzike u slikama

© Ljubodrag Obradović


Pesma pročitana 17. novembra 2010. godine u galeriji Milića od Mačve u Kruševcu – Cara Lazara 8, na otvaranju izložbe slika *ALFABET ZVEZDA* Slobodana Jevtića Pulike iz Francuske.

ДА НЕ ОДОЦНИМ – Пеко ЛАЛИЧИЋ

ДА НЕ ОДОЦНИМ У мени зора зору буди да не одоцним у мени дан поваздан гори да не одоцним у мени сунце ноћива да не одоцним да ме не пита старост где ми је била младост да се не питате и ви – будући © Пеко ЛАЛИЧИЋ Из циклуса *БЕСКРАЈ БУДУЋЕГ*  

ДА НЕ ОДОЦНИМ

У мени зора
зору буди

да не одоцним

у мени дан
поваздан гори

да не одоцним

у мени сунце
ноћива

да не одоцним

да ме не пита старост
где ми је била младост

да се не питате и ви – будући

© Пеко ЛАЛИЧИЋ

Из циклуса *БЕСКРАЈ БУДУЋЕГ*

 

Nijesam… Arsenije Lalatović

Nijesam…     Ja nijesam običan čovjek Kao i drugi… Ja sam došao s druge planete… Ponekad… S vremena na vrijeme… Zaživi u meni dijete… Vrate se sjećanja… Na djetinjstvo, poljane, Vinograde, šume… Klokot bavčine vode Miris hljeba ispod sača… Graje, laveža pasa… Prvih ljubavi… Uzdaha… Prkosnih pogleda, talambasa… Ja nijesam običan čovjek Nikada nijesam … Настави са читањем “Nijesam… Arsenije Lalatović”

Nijesam…


 

 

Ja nijesam običan čovjek

Kao i drugi…

Ja sam došao s druge planete…

Ponekad…

S vremena na vrijeme…

Zaživi u meni dijete…

Vrate se sjećanja…

Na djetinjstvo, poljane,

Vinograde, šume…

Klokot bavčine vode

Miris hljeba ispod sača…

Graje, laveža pasa…

Prvih ljubavi… Uzdaha…

Prkosnih pogleda, talambasa…

Ja nijesam običan čovjek

Nikada nijesam ni bio…

Ja sam sanjar što sanja…

Sjećanja, ah sjećanja..

Ja sam poeta što piše…

O životu kamena, ptica…

O usudu beznađa svoga…

O prokletstvu postajanja…

O vječnoj borbi dobra i zla…

Ja nijesam običan čovjek

Nikada i neću biti…

Neobično sam se rodio

Neobično ću i poći…

Na putu koji čeka…

Ja nijesam…