Месец: јун 2011.

ZIVOT JE BLAGO- Miladinovic Sandra

  ZIVOT JE BLAGO   Zasto, pitam se zasto, toliko povrsnosti u zivotu? Toliko razilazenja cak i srodnih dusa, toliko otudjenosti!? Vrlo malo treba, a tako je malo ljubavi i srece! Sta nam je donelo ovo vreme? Cudnih li okolnosti, prica i brzog zivota, a on je tako kratak, toliko da slici trenu!   U … Настави са читањем “ZIVOT JE BLAGO- Miladinovic Sandra”

 

ZIVOT JE BLAGO

 

Zasto, pitam se zasto,

toliko povrsnosti u zivotu?

Toliko razilazenja cak i srodnih dusa,

toliko otudjenosti!?

Vrlo malo treba,

a tako je malo ljubavi i srece!

Sta nam je donelo ovo vreme?

Cudnih li okolnosti,

prica i brzog zivota,

a on je tako kratak,

toliko da slici trenu!

 

U baru dok pijem pice,

gledam na sta sve te oci lice,

njihanje u ritmu muzike i savrsena gluma!

 

Rado bih ustala i naglas rekla,

da reka tece bez povratka,

zvezda pada zauvek,

prijatelj se jednom gubi,

ali to boli, shvatite ljudi!

 

Zivot je blago i blago nudi!

 

© Miladinovic Sandra

 

DUSA -Miladinovic Sandra

DUSA       Put je dalek, dusa velika, ko’ devet zivota da ima! Kao da zna svaki kutak sveta. Za nju nema tajni, uzaludan je trud lagati je! Sve je tako prepoznatljivo, svak pokret i pogled, korak!   Inspirise je svetlost, odusevljava je iskrenost! Raduje se dobroti, kao ptica slobodi! Ziva je kao voda, … Настави са читањем “DUSA -Miladinovic Sandra”

DUSA

 

 

 

Put je dalek, dusa velika,

ko’ devet zivota da ima!

Kao da zna svaki kutak sveta.

Za nju nema tajni,

uzaludan je trud lagati je!

Sve je tako prepoznatljivo,

svak pokret i pogled,

korak!

 

Inspirise je svetlost,

odusevljava je iskrenost!

Raduje se dobroti, kao ptica slobodi!

Ziva je kao voda, ne spava!

Zbog nje sve buja, raste ko zelena trava!

Hrabrost joj je savetnik,

tuga ucitelj, a lek oprostaj!

 

Put je dalek, dusa velika,

ko’ devet zivota da ima!

Mirise na lipu u cvatu,

na morske talase,

na jelovinu, mahovinu,

na vecni zagrljaj!

Ne,  za nju ne postoji kraj!!!!

Svaki dan je novi,  ali se ne broji!

 

Dusa mirise na raj,

samo joj dozvolu daj!!!

 

 

© Miladinovic Sandra

 

 

 

 

O bolu — Marina Adamović

nisam znala šta ću tada od kreveta do prozora i zaključanih vrata mrzela sam pisce koji stvaraju po navici i meri . navukla sam zavese da ne svane drama i hodala kô sumanuta nadutih očiju . lažem lažem sve sam znala ali bilo me je strah da iskažem tugu ……………….. kô velike i kaljave i … Настави са читањем “O bolu — Marina Adamović”

nisam znala šta ću

tada

od kreveta

do prozora

i

zaključanih vrata

mrzela sam pisce

koji stvaraju

po navici i meri

.

navukla sam zavese

da ne svane drama

i hodala kô sumanuta

nadutih očiju

.

lažem lažem

sve sam znala

ali

bilo me je strah

da iskažem tugu

………………..

kô velike

i kaljave

i ranjene

pse od slame

ПЕКО ЛАЛИЧИЋ, Из циклуса ,,ЂАВОЉЕ ВРЕМЕ”

ПЕКО ЛАЛИЧИЋ СРБИЈО, ТИ БАР ИМАШ СЕБЕ Теби из песме теби из бајке из вечности и успаванке теби песмо изнова рођена црни белег дају јер не знају да у тебе улази небо оковима незнано пред тобом малом сатканом од кости и ватре живе савест човечанства је пала јер није знала да ти ни зли ветрови … Настави са читањем “ПЕКО ЛАЛИЧИЋ, Из циклуса ,,ЂАВОЉЕ ВРЕМЕ””

ПЕКО ЛАЛИЧИЋ

СРБИЈО, ТИ БАР ИМАШ СЕБЕ

Теби из песме
теби из бајке
из вечности
и успаванке
теби песмо изнова рођена
црни белег дају
јер не знају
да у тебе улази небо
оковима незнано

пред тобом малом
сатканом од кости
и ватре живе
савест човечанства је пала
јер није знала
да ти ни зли ветрови
ни помрачени умови
грабљивица
ништа не могу

јер сви ми ка небу стремимо
временимо
бременимо
и спас у спасењу
отечества видимо
да се сербска слава не помрачи
да јачи буде
ко је умирати свика’о

Србијо,
ти бар имаш себе
и вид доброг вида
да за главу виша
ка истоку крочиш
и у беле се књиге преселиш
да обелиш истину
о завери против цвета
кога увелог желе

пред којим је
и савест човечанства пала.

Poruka izdavaču — Marina Adamović

  . niko me ne zove niko ne svraća a i da zove nisam kod kuće ćuti Marina ne odaj se oni traže slavne face svakako ja pisem besmrtne pesme koje kopaju najdublju jamu o, krezuba amin

 

.

niko me ne zove

niko ne svraća

a i da zove

nisam kod kuće

ćuti

Marina

ne odaj se

oni traže slavne face

svakako

ja pisem besmrtne

pesme

koje kopaju najdublju jamu

o, krezuba

amin

Nisam ja pesnik…………..Ksenija

Ne..nisam ja pesnik… i mojim putem ne kroče poete… Lutajući kroz šumu realnosti, pronađoh tek niti tihe sete! I zaustavih se na tom trenutku, kao očajnik bez nade za spas… Koračam smelo pognute glave, tiho pevušeći onu staru… „računajte na nas“! Ne, nisam ja pesnik… tek slučajni prolaznik kroz šumske zeleni! Lutam i gubim se … Настави са читањем “Nisam ja pesnik…………..Ksenija”

Ne..nisam ja pesnik…
i mojim putem ne kroče poete…
Lutajući kroz šumu realnosti,
pronađoh tek niti tihe sete!

I zaustavih se na tom trenutku,
kao očajnik bez nade za spas…
Koračam smelo pognute glave,
tiho pevušeći onu staru… „računajte na nas“!

Ne, nisam ja pesnik…
tek slučajni prolaznik kroz šumske zeleni!
Lutam i gubim se bežeći…
…. iza leđa mi riču divlji jeleni!

I spotaknuh se…nesvesno…polako…
ostadoh bez reči…nema…poput smrti!
Ustadoh jer alternative nema…
…mora se dalje živeti!

Ne, nisam ja pesnik…
…tek učitelj kroz život druge da uči!
Moje carstvo su moja deca,
moji cvetovi i svetlost u noći!