SVETLOST
kao da svetli…
nada iskonska
srce u damarima
čežnja u treptaju
sve što su rekli
u izlozima
kao da svetli…
prošlost u igrama
ljubav u zanosu
sećanje u fragmentima
kao da svetli…
suština na dohvatu
ideal u provaliji
izlaz u bezizlazu
stabilnost u magnovenju
kao da svetli…
kosmos paralelnih svetova
sjajem večnosti u trenu prolaznom
i dušu okačenu na struji vetrova
bode iglama nemira
koji odnose u besmisao
trnje stoletnih glogova
zabadanih u srce čemerno
kao da živim
očekivano propadanje
senke iz razbijenog ogledala
dok skupljam šareni
kaleidoskop
iscurelog detinjstva…
a svetli …
ljubav u sećanju
sreća u izgledima…
ipak svetli…
ispod oblaka
i svest i svetove obasjava
svetlost od stihova
i muzike u slikama
© Ljubodrag Obradović
Pesma pročitana 17. novembra 2010. godine u galeriji Milića od Mačve u Kruševcu – Cara Lazara 8, na otvaranju izložbe slika *ALFABET ZVEZDA* Slobodana Jevtića Pulike iz Francuske.
(Прочитано: 101 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.530 пута)
