Дан: 3. мај 2011.

 Lasta

 

 

 

Spustila se lasta ispred mojih nogu,

i hitro se digla opet put visina,

kao da je brizna il’ vesela odvec,

jos nekog sad htela pod svoj krov da prima!

 

I kao pozvana pogledom je pratih

duz bespuca plavih i ko violina,

ucini se meni da sa vetrom svira,

neku divnu pesmu rasirenih krila!

 

O divna, o mila, sto mi ti ne slete,

na dlan barem jednom da ti oci vidim?

Kakve li su mile, zagonetne, setne?!

Al’ tako se bojim dal’ cu da se svidim,

tim daljinama koje sobom nosis,

tako mala, nezna – ali stamenita,

i zato odleti i pozdravi svakog,

ako za me zna i o meni pita!!!

 

 

© Miladinovic Sandra

 

 

 

Nikada se ne predajmo!

 

Kad pomislim,

one prve iskre glas u srcu,

iskrenosti koja obasjava vasionu,

ceznje i nade da ce sve biti uzvraceno!

 

Kada se setim prvih devojackih uzdaha,

i one mirisne duse mladalacke,

sa setom pomislim kakvi nas sve putevi

pronalaze, ili mi njih, za tren odluke

donoseci bitne,

na precac gubimo ili dobijamo bitke!

 

Celi zivot drugi smisao dobija,

nove sanse,

u ogledalu neke druge oci gledamo!

Ali jedno je bitno-

Nikada se ne predajmo!!!!

 

 

©  Miladinovic Sandra