Добродошли!
Zašto sam ovde? Ne znam. Hoće li mi neko objasniti? Alo, ima li koga? Kuc- kuc… Molim vas, otvorite! Nešto! Ništa… O! O! Oooooooooooo! Rajska ogledala I djavolske crte na licu anđela! Krasota!
Zašto sam ovde?
Ne znam.
Hoće li mi neko objasniti?
Alo, ima li koga?
Kuc- kuc… Molim vas, otvorite!
Nešto!
Ništa…
O! O! Oooooooooooo!
Rajska ogledala
I djavolske crte na licu anđela!
Krasota!
Latica ruže slete ……………I tada Pogledom sam je podizala Ili nisam? To je oblak šetao munju. Ne napuštaj me drhtava lepoto, Malo milosti za ovo svelo srce. I odjednom…… Kao da sam jauknula, Zemlja upi strelu divljeg groma……….
Latica ruže slete
……………I tada
Pogledom sam je podizala
Ili nisam?
To je oblak šetao munju.
Ne napuštaj me drhtava lepoto,
Malo milosti za ovo svelo srce.
I odjednom……
Kao da sam jauknula,
Zemlja upi strelu divljeg groma……….
Stih dana – MAJ 2011 – Bira Bogdanka Rakić PESME NEDELJE MAJ 2011. ШАПУЋЕ ЉУБАВ-Латинка Ђорђевић PUTNIK-Snežana Čkojić PREDEO KOJI SANJA – Vida Nenadić LUBENICA VS: DINJA – Branka Korać PESMA NEDELJE: ШАПУЋЕ ЉУБАВ – Латинка Ђорђевић Анђелско биље и бели галеб Сунцем окупани талас туге у љубав претаче. Плаве очи залутале у мој сан радују … Настави са читањем “Stih dana i pesme nedelje – MAJ 2011”
Stih dana – MAJ 2011 – Bira Bogdanka Rakić
PESME NEDELJE MAJ 2011.
PESMA NEDELJE:
Плаве очи
залутале у мој сан
радују се
мом несну.
Пут удвојен.
Дах се утишава
шапуће љубав.
© Латинка Ђорђевић
29.05.2011.
SANJALICA-Sandra Miladinović
Knjige celoga sveta pročitao je
juče,
i tako sva znanja sad su mu u glavi,
i dok pije caj sa Teslom,
on oseti da je s veslom,
u snu došao do grebena!
Probudi se istog trena!!!
„Hej drugari da li znate kako sanja sanjalica?!
Predivno je to iskustvo!
Uh sanjaću, ali čvrsto!!!“
© Sandra Miladinović
28.05.2011.
Ne moraš mi ništa reći…
Čemu riječi?
Ionako sam,
jednog aprilskog jutra,
zalutala u tvoj život
iz nekog od prošlih vekova.
Ne ostaju moji tragovi
na ovozemaljskim stazama
ni suze na tvojim dlanovima.
Moje usne ne osuđuju…
… i ne mole.
Rastanak sa mnom ne boli!
Ja sam drugačija…
U očima mojim
nije tvoje proleće,
Ne raste detelina s četiri lista,
nit`mi je ime ime tvoje tuge
u jednoličnim danima.
Čemu reči?
Samo si, na tren,
u aleji sećanja, dušom pesnika,
raspleo nam konce sudbine.
Samo ti je duša prepoznala moju,
u škrinjici uspomena,
s požutelih slika
iz nekom od prošlih života.
© Mirjana Lukić
“
26.05.011.
Šta ti prvo pada na pamet
Kad kažeš da ti nešto nedostaje
Samo reci
To mi nedostaje
Izmeštenost i posvećenost
Ne kao misao već kao stanje
Ushićenje
Osunčana sva
Koliko mnogo tebe
Upišuljo jedna
U ovoj gužvi u ovoj galami
Na ovom podbulom nebu
Šta ti prvo pada na pamet
Kada kažeš da u nešto veruješ
Samo reci
Da je to u šta veruješ
Upravo ono što misliš da ti nedostaje
© Spasoje Ž. Milovanović
“
22.05.2011.
Stih dana i PESMA NEDELJE:
PUTNIK-Snežana Čkojić
Pogled utisnut u daljinu
kao statua na trgu prolaznika
kao beskrajna praznina
ćutnja kada se nema šta reći
i ćutnja kada se ne može sve reći
samo je varka
u smeru natpisa:
`za ludake`
samo za hrabre i srca prevelikog
da bi se moglo dalje putovati
za istraživače
putnike preko granica
praznina je samo varka
ćutnja je njegova unutrašnja pesma
za odanost nezainteresovanosti
za ulice i ljude oko sebe
dokone i umrtvljene
praznina sadrži slagalicu
i smisao slaganja
da se održi korak
sa usamljenošću
koketiranjem sa
tišinom dugom kao eoni
nadanja da se sretnemo sa sličnim
pogledom i osmehom
i da taj neko postane delom večnosti
i razlogom postojanja
i da se ne izgubi nikad
© Snežana Čkojić
21.05.2011.
Oče naš
Koji si iznad nas
Neka ti ime i dalje oreolom krasi
Zemlja po kojoj koračaš bude sveta
Pomiluj toplim dlanovima
Teme po glavama našim
Viore se vlasi
Hleba hleba daj nam
Još i danas
Oprostimo jedni drugima dugove
Bez iskušenja molim
Zloba nas umori
Care Lazare
Svetlosti
Milice carice
Svetice
Kosančić Milane
Junače
Miloše Obiliću
Hajduče,uskoče,osvetitelju
Devet Jugovića
Braće moćnika
Boško
Damjane
Mitre
Momire
Nenade
Nikola
Petre
Vojine
I Stjepane
I deseti stari
Jug Bogdane
I Jugovića majke
Sa crnim gavranom
I prepuklim srcem
Kosovo polje
Zauvek utkano
U srce moje
Patiš i sada
Posle sedam vekova
Krv se nije
Iz zemlje ocedila
Kosovarka je vidala
Kosa je i sada svima
Osedela
Jauci svuda
Patnja nas uguši
Opet stradanja
Vapaj u duši
Nikad svoje
Ni svoj u svome
Na svome
Istorija se ponavlja
Uvek proterani saterani
Nikad shvaćeni
Uvek blaćeni
Smlaćeni
Narod naš sorabski
…Ode Kosovo
a ćute pesnici….
© Ljubica Vukov-Davčik
“
20.05.2011.
Р`јечи по навици, к`о јутарње мл`јеко,
увјежбани осмјех, закључано лице,
шапат мјесто крика, да не чује неко,
завезаних крила одст`јељене птице.
За шарену лажу одрекли се снова,
избјегли са Крста да угоде Јуди,
услужни џелату, Срби новог кова,
полтрони, пиони, све само не људи.
Исцјељен Господом и страдалним родом,
у властитој кући постао сам странац,
макар сламка слаба под небеским сводом,
рјешен сам да будем задњи Мохиканац
Па кад дође вр`јеме пред свог Творца стати,
да се могу сином Праотаца звати.
© Невен Милаковић
19.05.2011.
POETSKA SNAGA-Ratka Damnjanović
Čoveka prave
krv i mišići, kosti i koža,
mozak i nervi, razum i dela.
Dok pesnika čine
srce na dlanu,
sanjalačke oči i boemstvo,
noćne more,
pokoji refren,
par rima i strofa,
ljubavni jadi i izgnanstvo.
A ja sam vam eto i pesnik i čovek,
štaviše žena,
pa mi je sav teret sveta
na leđima,
pa mi je duša u grču
sva ozleđena,
jecati hoće, al’ joj se ne da,
trzaj krene, pa se preda,
suze niz grlo, pa u nedra,
razum se od srca otima
i to mi je sudbina –
jer ja sam pesnikinja.
18.05.2011.
ЧЕКА МЕ БУДУЋЕ-Peko Lalićić
Ту сам
где сам
нисам
за велику причу
ни за чекање
чека ме
будуће
видим му лице
у његовој се сенци
беласам
небо
јутра плоди
бескрајно
17.05.2011.
GREŠNICA-Miladinović Sandra
Hrabrost je moj drug, ukoricu sebe!
Kriva sam jer sam nevaljala,
i jer sam dusu ukaljala!
I………?
Cujem krila i pesmu ptice,
eno je, leti i raduje se slobodi,
i ja pruzam ruke k nebu!
Sledeceg jutra ponovo cu da se rodim!
© Miladinovic Sandra
16.05.2011.
KROTITELJ REČI-Marina Adamović
Očaj ima krila
I leprša
Od duše do uma
.
Sagradiću kavez
I negovati svoju jezu
.
I Karajon je čuvao skakavce
15.05.2011.
Stih dana i PESMA NEDELJE:
|
|||
12.05.2011.
ЧЕКА МЕ БУДУЋЕ-Peko Laličić
Ту сам
где сам
нисам
за велику причу
ни за чекање
чека ме
будуће
видим му лице
у његовој се сенци
беласам
небо
јутра плоди
бескрајно
11.05.2011.
SAN-Marina Adamović
Sanjala sam…
Sanjala sam….
Ma šta ono beše?
Čini mi se …
Tu, negde pred zoru
Sanjala sam…
O, tako sam srecna bila!
Ništa nisam sanjala…
A da jesam!!!!
(Navukla sam jastuk preko glave)
Ko mi to naredjuje da bdim?
10.05.2011.
Када ласте најаве прољеће
природа се у мирису буди,
сва у бијелом засребри од среће,
тершња рана своја њедра нуди.
Природа се у мирису буди.
Тихо лахор латице јој љуби,
у раскоши сва се расцвјетала.
Bитка, њежна, раскопчала груди,
плодовима слути из њедара.
Y раскоши сва се расцвјетала.
Кад у мају нектар је узбуди
к’о дјевојка о љубави снива,
под сунчевим зрацима заруди
а слаткор се с усана излива.
К’о дјевојка о љубави снива.
© Милисав Ђурић
“
PESMA NEDELJE:
Snabdevam mnogo ljudi mojim lubenicama.
Sve moje lubenice su kao i ljudi različite.
Svako može pojesti prema svom kapacitetu.
Svako može živeti prema prostoru koji zauzima.
Lubenice zahtevaju mnogo prostora.
Postoje lažne lubenice kao i lažni lubenicojedci.
To su dinje koje se prave da su više nego sto jesu.
Problem sa nekim dinjama i dinjojedcima nastaje
kada vas direktno u oči gledaju i tvrde
da su lubenica i lubenicojedac.
Još od teorije evolucije koja objašnjava kako
prilagodljivost odredjuje opstanak
postoje dinje i dinjojedci sasvim sigurni
da je laganje prilagodljivost.
Oko mene ima mnogo prilagodjenih dinja i dinjojedaca.
Zbog njihove prilagodljivosti, lubenice izumiru.
Juče sam slušala jednu dinjoobožavateljku
kako estetika konačno pobedjuje nad etikom
i da je moguća lepa smrt
za sve od života preumorne
ili one koje ne žele da nastave
truljenje bez partnera,
one koje su zaboravljene, zanemarene i ostavljene.
Eutanazija je lepa smrt i u tim slučajevima,
a ne samo za terminalno bolesne lubenice.
Posle njenog govora, ispala mi je dinja iz ruke.
Namerno.
© Branka Korać
“
07.05.2011.
И СЕЉАК МОЖЕ ПЕСНИК БИТИ-Života Trifunović
И сељак може песник бити
само се треба, мало потрудити.
У слободно време, кад има воље,
размислити треба мало боље.
И да не би мисли ветар разнео
оловком би их на папир пренео.
А има сељак разноврсне теме
за своје многобројне проблеме.
06.05.2011.
|
ELEGIJA SA UGASLIH OGNJIŠTA-Svetlana Biorac Matić
Ovde još samo groblje oživi Još samo humlje žive dozove Gore, nad grobljem, niz puste kuce I šumska tama sve jače bije © Svetlana Biorac-Matić
|
05.05.2011.
IMA-Vida Nenadić
|
Ima
mnogo priča o predelima. A sve su one, Onim ljudima, © Vida Nenadić
|
04.05.2011.
LUBENICA VS: DINJA-Branka Korać
Juče sam slušala jednu dinjoobožavateljku
kako estetika konačno pobedjuje nad etikom
i da je moguća lepa smrt
za sve od života preumorne
ili one koje ne žele da nastave
truljenje bez partnera,
one koje su zaboravljene, zanemarene i ostavljene.
Eutanazija je lepa smrt i u tim slučajevima,
a ne samo za terminalno bolesne lubenice.
Posle njenog govora, ispala mi je dinja iz ruke.
Namerno.
© Branka Korać
03.05.2011.
ĐĆURĐEVDANSKO JUTRO-Sandra Miladinović
Prizor za prizorom niže se polako,
ko niska bisera, prozori u staklu,
paun je što seta, priroda što buja,
a sve ih miluje cvrkut od slavuja!
Ponosno, gizdavo, vozi gazdu svoga,
at što grivom maše, baš ovoga jutra,
a tako je beo i hitar ko munja,
kopita se čuju, daleko od puta!
Eh, svi nekud jure u beskrajnom kolu,
ovog Djurdjevdana svi se braćom zovu!!!
© Miladinovic Sandra
02.05.2011.
TRENUTAK-Ljubica Vukov-Davčik
Dođe
U trenutku
Dodira ruku
Što drhte
Vazduha
Koji dišeš
Treptaja trepavica
Na očima
Dok drhtiš
Uzdaha
I promuklosti glasa
I drhtiš
Obamrlosti tela
Kad drhtiš
Ne nemoj
Ga propustiti
Predaj se
Trenutku
Život živi
© Ljubica Vukov-Davčik
01.05.2011.
ANĐEO PROLEĆA-Vesna Dimitrijević
S ponovnim rađanjem visibaba,
s klijanjem narcisa,
zumbula i irisa
divim se proleću
ali ni jedno mi ne izbrisa
žaluzina postojanje,
zamandaljenu odaju
u njoj moje samovanje.
© Vesna Dimitrijević
”
Lasta Spustila se lasta ispred mojih nogu, i hitro se digla opet put visina, kao da je brizna il’ vesela odvec, jos nekog sad htela pod svoj krov da prima! I kao pozvana pogledom je pratih duz bespuca plavih i ko violina, ucini se meni da sa vetrom svira, neku divnu … Настави са читањем “Lasta – Miladinovic Sandra”
Lasta
Spustila se lasta ispred mojih nogu,
i hitro se digla opet put visina,
kao da je brizna il’ vesela odvec,
jos nekog sad htela pod svoj krov da prima!
I kao pozvana pogledom je pratih
duz bespuca plavih i ko violina,
ucini se meni da sa vetrom svira,
neku divnu pesmu rasirenih krila!
O divna, o mila, sto mi ti ne slete,
na dlan barem jednom da ti oci vidim?
Kakve li su mile, zagonetne, setne?!
Al’ tako se bojim dal’ cu da se svidim,
tim daljinama koje sobom nosis,
tako mala, nezna – ali stamenita,
i zato odleti i pozdravi svakog,
ako za me zna i o meni pita!!!
© Miladinovic Sandra
Nikada se ne predajmo! Kad pomislim, one prve iskre glas u srcu, iskrenosti koja obasjava vasionu, ceznje i nade da ce sve biti uzvraceno! Kada se setim prvih devojackih uzdaha, i one mirisne duse mladalacke, sa setom pomislim kakvi nas sve putevi pronalaze, ili mi njih, za tren odluke donoseci … Настави са читањем “Nikada se ne predajmo – Miladinovic Sandra”
Nikada se ne predajmo!
Kad pomislim,
one prve iskre glas u srcu,
iskrenosti koja obasjava vasionu,
ceznje i nade da ce sve biti uzvraceno!
Kada se setim prvih devojackih uzdaha,
i one mirisne duse mladalacke,
sa setom pomislim kakvi nas sve putevi
pronalaze, ili mi njih, za tren odluke
donoseci bitne,
na precac gubimo ili dobijamo bitke!
Celi zivot drugi smisao dobija,
nove sanse,
u ogledalu neke druge oci gledamo!
Ali jedno je bitno-
Nikada se ne predajmo!!!!
© Miladinovic Sandra
ĐURĐEVDANSKO JUTRO Probudi me jutro, što se druži s’ suncem, izmami me tako u svitanje dana, a proleće rano namirisa dušu, razvedri mi lice jorgovana grana!
 |
Probudi me jutro, što se druži s’ suncem,
izmami me tako u svitanje dana,
a proleće rano namirisa dušu,
razvedri mi lice jorgovana grana!
Настави са читањем “Djurdjevdansko jutro – Miladinović Sandra”
Hrabrost me napušta, mada sam ljuta do gromovnika. Pospana sam, a neću na spavanje… Pamćenje me napušta i u besu nabrajam na koliko strana jezdi moja ljutnja. Pokušavam da shvatim da li ja drugome smetam ili neko uzurpira mene. Zbunjena sam — razočarana, osecam dah usnulih poznanika; bežim među navodnike, jer tamo mogu ostati sama, … Настави са читањем “Bez objašnjenja— Marina Adamović”
Hrabrost me napušta,
mada sam ljuta do gromovnika.
Pospana sam,
a neću na spavanje…
Pamćenje me napušta
i u besu nabrajam
na koliko strana jezdi moja ljutnja.
Pokušavam da shvatim da li ja drugome smetam
ili neko uzurpira mene.
Zbunjena sam — razočarana,
osecam dah usnulih poznanika;
bežim među navodnike,
jer tamo mogu ostati sama,
podneti nesanicu,
biti opuštena —
do jutra tuđa, a jednaka svemu.
Reci tvoje Cujem ih i u snu, jutrom me bude, koracas mojim stazama, gledas mojim ocima, teces mojim suzama, plenis mojim osmesima…. Ako hoces, usetaj slobodno bez straha, prolecna otvori vrata moje duse! Prve vesnike omirisi, najlepse stihove cuj! Povetarac sto virtouzno plese, je batler, ne tuguj, primicete, moj andjele s’ neba! … Настави са читањем “RECI TVOJE-Miladinovic Sandra”
Reci tvoje
Cujem ih i u snu,
jutrom me bude,
koracas mojim stazama,
gledas mojim ocima,
teces mojim suzama,
plenis mojim osmesima….
Ako hoces,
usetaj slobodno bez straha,
prolecna otvori vrata moje duse!
Prve vesnike omirisi,
najlepse stihove cuj!
Povetarac sto virtouzno plese,
je batler,
ne tuguj, primicete,
moj andjele s’ neba!
Ako hoces,
jer tako treba…..
Daj mi da snena dokucim tajne daleke,
ako te nema!
Nek prodje ladja preko hridi,
i ti slobodno idi!
Neka te talasi ne muce,
ja znam i struje mora,
nisam od juce…..
Nasla bih ti se i na mesecu,
i tamo meseceve ogrlice nizem….
Ako hoces ,
jednu cu ti pokloniti,
kao amajliju, da spoznas zvezdu
i da je sledis,
ja svoju imam i znam da vredis!
Ako hoces…….
© Miladinovic Sandra
Probudila sam se na nebu, slutnja me tače krilom kukavice… Drhtalo je gnezdo agonije i zvalo je da se vrati. Pisala sam pismo sebi— neko je čitao — ali ko? Nemost opšta, samo disanje ili to oblak možda odgovara? Ne znam, stvarno, Nema pisma, a bezbroj je reči ispisano…
Probudila sam se na nebu,
slutnja me tače krilom kukavice…
Drhtalo je gnezdo agonije
i zvalo je da se vrati.
Pisala sam pismo sebi—
neko je čitao — ali ko?
Nemost opšta, samo disanje
ili to oblak možda odgovara?
Ne znam, stvarno,
Nema pisma, a bezbroj je reči ispisano…