Добродошли!
anišit anišit krkljalo je ogurd aj zgazilo je sve u sebi miso ebes miso ebes miso ason a ašud je tu već tekla i bi jark o ad jark ko je prorok alidul zapita ga vrh ambisa i prelete prorez noći
anišit
anišit
krkljalo je ogurd aj
zgazilo je sve u sebi
miso ebes
miso ebes
miso ason
a ašud je tu već tekla
i bi jark
o ad jark
ko je prorok alidul
zapita ga vrh ambisa
i prelete prorez noći
kada je reč izvšila pogubljenje moj otac je prišao i nešto je nemo zamolio tada sam se rodila sada me Branko gleda u kamenom odelu kako prolazim i tražim najjaču i često pita i šta ćeš ti s njom šta ću stvarno isto što i ti brzo brzo on pojača rekvijem za dvoje ako želiš … Настави са читањем “Branko — Marina Adamović”
kada je reč izvšila pogubljenje
moj otac je prišao
i nešto je nemo zamolio
tada sam se rodila
sada me Branko gleda u kamenom odelu
kako prolazim i tražim najjaču
i često pita
i
šta ćeš ti s njom
šta ću
stvarno
isto što i ti
brzo brzo
on pojača rekvijem za dvoje
ako želiš
odaću ti tajnu
na kraju stiha
u glavi je oroz
RAT I u ratu Ima mnogo toga Uzbudljivog Maštovitog Pa tu su tenkovi Pa minobacači topovi bombe bajoneti Svo to pucanje I pipanje I bockanje Posmatram Kao žustro I zanosno Oplođenje jajne ćelije Hiljade njih bezglavo juriša A samo se jedan probije I pobijedi Pa se isti taj Odmah pokaje I jedini shvati Da je on … Настави са читањем “Rade Jolić RAT”
RAT
I u ratu
Ima mnogo toga
Uzbudljivog
Maštovitog
Pa tu su tenkovi
Pa minobacači
topovi
bombe
bajoneti
Svo to pucanje
I pipanje
I bockanje
Posmatram
Kao žustro
I zanosno
Oplođenje jajne ćelije
Hiljade njih bezglavo juriša
A samo se jedan probije
I pobijedi
Pa se isti taj
Odmah pokaje
I jedini shvati
Da je on jedini
Stvarni gubitnik
Drugi nisu imali šta da izgube
A on jeste
I to je izgubio
HEJ DRUG Hej drug, idemo u disko klub, muzika je šašava, a džorke lude, kukovima mrdaju, pogledom ljubav nude. Hej drug, ostavi te knjige, to je velika prevara, znanje je u životu bez brige, ulica nikad ne vara. Hej drug, hajdemo u kino, tamo je u tami svetlost, u daljini sve fino, tu i ratove … Настави са читањем “HEJ DRUG – Ljubodrag Obradović”
HEJ DRUG
Hej drug,
idemo u disko klub,
muzika je šašava,
a džorke lude,
kukovima mrdaju,
pogledom ljubav nude.
Hej drug,
ostavi te knjige,
to je velika prevara,
znanje je u životu bez brige,
ulica nikad ne vara.
Hej drug,
hajdemo u kino,
tamo je u tami svetlost,
u daljini sve fino,
tu i ratove preživiš,
tu sve čari vidiš,
kad već ne možeš
da ih doživiš.
Hej drug,
podjimo u svet,
avantura je lek
za sve otrove,
batali ideologiju
i duga sedenja u dimu,
strah je opsesija velikih,
mi mali smo za život.
Hej drug,
krenimo bilo kud,
čemu razum i pravdanja,
život je jedan,
život je kratak,
život leti…
Hej drug,
nema mnogo vremena,
a ni mi nismo toliko pametni,
da bi znali za druga uživanja,
za druge radosti,
od ovih prolaznih.
Hej drug,
mi nismo za rat, zar ne,
mi se za život borimo,
mi za ljubav dišemo,
to što smo čupavi
i u rite obučeni,
samo je naš otpor,
samo je naš prkos.
Hej drug,
opasnost nas
iza svakog ćoška vreba…
Hej drug,
bežimo u kosmos,
potražimo čistu i mirnu planetu,
na zemlji sigurnosti nema.
Hej drug,
podjimo u disko klub,
ostavimo brige,
avantura je lek.
Hej drug,
krenimo u svet,
u novim stvarima je čar,
hej drug,
poletimo bilo kud,
u kosmos, makar!
(C) Ljubodrag Obradović
З Д Р А В И Ц А Ништа немам и то нудим немам ништа то износим заслужили сте узвраћам вам чистог ума и савести наздравље вам ! Пеко Лаличић
З Д Р А В И Ц А
Ништа немам
и то нудим
немам ништа
то износим
заслужили сте
узвраћам вам
чистог ума
и савести
наздравље вам !
Пеко Лаличић
Prestajes da zivis ispod jorgana u mom zavicaju jos stoji rupa zasede iz koje se ledeni strah uvija u tela bez imena i broja na mom ramenu osmehuje se strepnja da li jos postojis Dane trosim kao sibice i trazim plamen da ureje prehladjene kosti a tebe nema tamo si, u daljini pokrivac mirise na … Настави са читањем “Ja postojim, zar ne?”
Prestajes da zivis
ispod jorgana
u mom zavicaju jos stoji rupa zasede
iz koje se ledeni strah uvija u tela bez imena i broja
na mom ramenu osmehuje se strepnja
da li jos postojis
Dane trosim kao sibice
i trazim plamen
da ureje prehladjene kosti
a tebe nema
tamo si, u daljini
pokrivac mirise na mirise cvetne
i ispod mene krvavo se crveni
Palo je to prokleto vece
znam
otisao si
prokleti svete
vrati ga tamo gde sve zapoceo si.
Tamara Rakic
Ne cuju me ptice, zvezde i spomenici posred zatvorenih puteva ne cuju me dok sporo disem u umoru kome kraja ni pocetka biti nece ne cuju me, jer ne vide oci sto posmatrase nase sumrake milion takvih usred pustinje lica se ne secam njihovih ni reci ni dodira ne cuju me nema sam kao kamen … Настави са читањем “Ne čuju me”
Ne cuju me
ptice, zvezde i spomenici
posred zatvorenih puteva
ne cuju me
dok sporo disem u umoru kome kraja ni pocetka biti nece
ne cuju me, jer ne vide
oci sto posmatrase nase sumrake
milion takvih usred pustinje
lica se ne secam njihovih
ni reci ni dodira
ne cuju me
nema sam kao kamen
u vodi sto poliva me slapom
i greje suncem
da ne ozebim, da me ne odnesu sirotistu pravde.
ne cuju me
a ni ti me vise ne vidis
zar ne vidis da nestajem?
Pustio si vile da zamene me
neke dobre reci kroz tvoje ulice
neki koraci neka probude te
moji su ispod, dole, medju zaspalim putnicima
broda za svet boli.
noć je razglasila da nema dovoljno prostora za nebeska tela stalno šetaju i skaču od jednog do drugog snoviđenja raskopčala sam čelo i prihvatila lava bika jarca i ovna za sada toliko nervi prstiju pletu ljuljašku i Halejevoj kometi
noć je razglasila
da nema dovoljno prostora
za nebeska tela
stalno šetaju i skaču
od jednog
do drugog snoviđenja
raskopčala sam čelo
i prihvatila
lava
bika
jarca
i
ovna
za sada toliko
nervi prstiju
pletu ljuljašku
i Halejevoj kometi
osim sivog kamenja nije bilo drugih ljudi sasvim dovoljno da bi iko razumeo koliko je draži u mulju civilizacije
osim sivog kamenja
nije bilo drugih ljudi
sasvim dovoljno
da bi iko razumeo
koliko je draži
u mulju civilizacije
HAJDE, PROBUDI SE Hajde, probudi se tvoje oči plač su nepuštenog deteta gore, na nekom brdu iznad koga nema ni kraja ni početka samo munja iznad neba talasi što ne plove nikuda. Zaboraviću te senke okrutne zvečke, ne zvečite mi po bolu! Moje ime, moja zvezde njegove je ime, a ne moj. Moje su stihove … Настави са читањем “HAJDE, PROBUDI SE – Tamara Rakić”
HAJDE, PROBUDI SE
Hajde, probudi se
tvoje oči plač su nepuštenog deteta
gore, na nekom brdu
iznad koga nema ni kraja ni početka
samo munja iznad neba
talasi što ne plove nikuda.
Zaboraviću te senke
okrutne zvečke, ne zvečite mi po bolu!
Moje ime, moja zvezde
njegove je ime, a ne moj.
Moje su stihove spalili varvari
sa njegovih planeta
krvavi znoj brisali su
sa ramena čudnih žena
ledenih žena
ledenih noći.
Brojala sam sate
u tišini
kosti su moje isuviše tanke
da biste me sada probudili
Ne, ja ne mogu da vidim
moje su oči slepe za siročad
ima ih mnogo, u ovom večnom mraku
ima mnogo
a ruke zavezane konopcem gladi
obamrle zenice
slepe za dodire
Ne primam molbe.
Ne budite me više
ja se ne budim
usled zime vrele
okrutno sanjiva prošlost
nadvija mi pore iznad očiju
i filmovi vrte iste scene.
Ne, ne mogu više
Hoću samo tebe.
Probudi me, pa da se sastavim
Probudi me.
Oči će moje prosanjati
videtei
saznati
da puteve tvoje
vraćam u sebe
među slepe nevoljene
i usamljene čeljadi
Probudi me
pa da ti sašijem nove vene.
Tamara Rakić