Добродошли!
Pretite mi, srce izvadite, Dusu od tela rastavite, Veru u njega Srusiti necete! Bog i ja Prijatelji smo Coveku tom! Greha nema u njemu. Oni oko njega, A ne on, Druguju sa zlom!
Pretite mi, srce izvadite,
Dusu od tela rastavite,
Veru u njega
Srusiti necete!
Bog i ja
Prijatelji smo
Coveku tom!
Greha nema u njemu.
Oni oko njega,
A ne on,
Druguju sa zlom!
PEJZAŽ U SUMRAK Crveno svetlo na zapadu, ustreptali vazduh pred kišu, dok šetam obalom močvare. Vodi se čudni rat, osvajaju guske svet, pijavice beže u mulj. Odjednom lovac sa sačmarom naruši mir. Pucanj u prazno. Odleteše guske i lišće. Crveno svetlo na zapadu, koraci spori obalom močvare. Svet ide svojim putem. (C) Ljubodrag Obradović P.S. … Настави са читањем “PEJZAŽ U SUMRAK – Ljubodrag Obradović”
Vodi se čudni rat,
osvajaju guske svet,
pijavice beže u mulj.
Odjednom lovac sa sačmarom
naruši mir. Pucanj u prazno.
Odleteše guske i lišće.
Crveno svetlo na zapadu,
koraci spori obalom močvare.
Svet ide svojim putem.
(C) Ljubodrag Obradović
P.S. Pesma iz knjige
*Tvoje ćutanje mi govori*
nisam varovala ali šta to kome znači… … pustinjom za prognane oči hodala sam .. čula kako hodam … hod je bio između redova ispod tame … iznad i u mraku saplete se titrav dan u mozgu krenula sam jadna prema njemu! najednom se stvorio belutak preneražen od zlehude sreće jao majko jao crni snovi … Настави са читањем “Put — Marina Adamović”
nisam varovala ali šta to kome znači…
…
pustinjom za prognane oči
hodala sam .. čula kako hodam
…
hod je bio između redova
ispod tame … iznad i u mraku
saplete se titrav dan u mozgu
krenula sam jadna prema njemu!
najednom se stvorio belutak
preneražen od zlehude sreće
jao majko
jao crni snovi
on osvetli opšte pomračenje
crni bezdan uma na raskršću
pričam ti o noćima koje ne spavaju o jutrima koja rasprostiru dan pričam ti o očima koje sve to znaju i crtaju u smolu pretočeni svet pričam ti o putu kroz stakleni život a reči ostaju u ustima … plaše se da ne slome njegov ram od kristala zato … tiho… tiho… pogledaj u nebo … Настави са читањем “Bez reči — Marina Adamović”
pričam ti o noćima koje ne spavaju
o jutrima koja rasprostiru dan
pričam ti o očima koje sve to znaju
i crtaju u smolu pretočeni svet
pričam ti o putu kroz stakleni život
a reči ostaju u ustima … plaše se
da ne slome njegov ram od kristala
zato … tiho… tiho… pogledaj u nebo … tu sam i ja… ćuti