Добродошли!
Bukovski se dvoumio ubiti bubašvabu ili onanisati ja se ne dvoumim napisaću pesmu to je isto! (dobacuje mi) znala sam da će mi opet raspaliti oganj kojim sagorevam znojem iskopano znala sam — ubiću crva u malom mozgu
Bukovski se dvoumio
ubiti bubašvabu
ili
onanisati
ja se ne dvoumim
napisaću pesmu
to je isto!
(dobacuje mi)
znala sam da će mi opet
raspaliti oganj
kojim sagorevam znojem iskopano
znala sam —
ubiću crva u malom mozgu
ПОГЛЕДАЈ У НЕБО Погледај небо, другарице из школских дана. Звезде падају! И замисли жељу. Ако је права оствариће се. Ако је силно пожелиш, понеће те собом. Једне вечери, давне седамдесет друге, кад је Јастребац, под снегом стењао, ја сам видео падалицу и пожелео те за ноћ. Али, у истом тренутку и ти си, топећи се … Настави са читањем “POGLEDAJ U NEBO – Ljubodrag Obradović”
ПОГЛЕДАЈ У НЕБО
Погледај небо,
другарице
из школских дана.
Звезде падају!
И замисли жељу.
Ако је права
оствариће се.
Ако је силно пожелиш,
понеће те собом.
Једне вечери,
давне седамдесет друге,
кад је Јастребац,
под снегом стењао,
ја сам видео падалицу
и пожелео те за ноћ.
Али, у истом тренутку
и ти си, топећи се од среће,
замислила своју будућност,
без мене
и одлетела си са матуре
и из мојих снова.
Збогом, тихо си рекла
и журно потекла
у топла мора.
Збогом и муњом си исекла
сва моја надања,
а слане сузе посејала
на јелама трепавица,
да звоне, ко звончићи у ноћи.
Блед,
проклињао сам
своју жељу
да твоје тело,
у харему лепоте,
пожелим за постељу,
док звезде падају.
Сад кад је
младост прошла
и живот самлео наде,
погледај у небо,
другарице
из школских дана,
и кад видиш
звезду падалицу,
помисли на зимску ноћ,
седамдесет друге
и замисли жељу.
Ако је права,
оствариће се.
Ако је силно пожелиш,
понеће те са собом.
© Љубодраг Обрадовић