Дан: 18. октобар 2010.

*** — Marina Adamović

puno toga je u jednom danu i previše tušta i tma nečega dani su ogledalo beskraja praznine tišine rusvaja ali time još ništa nije rečeno prebroj ničeg nije dosta

puno toga je u jednom danu

i previše

tušta i tma nečega

dani su ogledalo beskraja

praznine

tišine

rusvaja

ali

time još ništa nije rečeno

prebroj

ničeg nije dosta

****— Marina Adamović

anišit anišit krkljalo je ogurd aj zgazilo je sve u sebi miso ebes miso ebes miso ason a ašud je tu već tekla i bi jark o ad jark ko je prorok alidul zapita ga vrh ambisa i prelete prorez noći

anišit

anišit

krkljalo je ogurd aj

zgazilo je sve u sebi

miso ebes

miso ebes

miso ason

a ašud je tu već tekla

i bi jark

o ad jark

ko je prorok alidul

zapita ga vrh ambisa

i prelete prorez noći

Branko — Marina Adamović

kada je reč izvšila pogubljenje moj otac je prišao i nešto je nemo zamolio tada sam se rodila sada me Branko gleda u kamenom odelu kako prolazim i tražim najjaču i često pita i šta ćeš ti s njom šta ću stvarno isto što i ti brzo brzo on pojača rekvijem za dvoje ako želiš … Настави са читањем “Branko — Marina Adamović”

kada je reč izvšila pogubljenje

moj otac je prišao

i nešto je nemo zamolio

tada sam se rodila

sada me Branko gleda u kamenom odelu

kako prolazim i tražim najjaču

i često pita

i

šta ćeš ti s njom

šta ću

stvarno

isto što i ti

brzo brzo

on pojača rekvijem za dvoje

ako želiš

odaću ti tajnu

na kraju stiha

u glavi  je oroz