OŽILJCI – Miroslav Krnjeta

Klonuo čovek od silnih bitaka
gleda u prazno osluškuje nepoznato,
kosti mu tresu rafali pušaka
kroz um leti strahova jato.

Izmoren vatrama nema daha
samuje a Izdala ga uteha,
okovan orkanskim plotunima smrti
život mu stao a rat ga vrti.

Mladost je rovovima dao
na poljima klanja srce ostavio
kroz borbe zver postao
put do kuće zauvek zaboravio.

Krvavom uniformom se oženio
krevet deli sa noćnim morama,
okružen zidovima mračnih jauka
ostavljen sam sa rancem ožiljaka.

SVIM RATNIM VETERANIMA

Аутор: Miroslav Krnjeta

Rođen 30.09.1978.odrastao u Beogradu,Zemunu.Završio saobraćajno tehničku školu Branko Pešić u Zemunu.Živim na Novom Beogradu u naselju Bežanijska Kosa.Pesme sam počeo da pišem u teškom periodu života i tako sam ušao u svet poezije.Još kao dete sam voleo knjigu ali me život odveo na drugu stranu,tako da sada nastavljam tamo gde sam davno stao.Volim nove stvari u životu i uživam u njima. Види све чланке од Miroslav Krnjeta