ПОЈ

Даруј ми, Господе, реч, да појем
стиховима слађим од саћа и меда
Достојну уздаха подај риму
док отварам јој срце своје
и наде у спасење немам
Свитак овај сузом запечаћен
опет је са страхом и љубављу зове

Ова безшумна када прими слова
нека помисли на ме и устрепти
Појца душу да спасе реч благослова
из дубине срца као из свете књиге
Дар молитве подари – сплет заповести,
док руке склапам оковане у вериге

Обасјан сунчевог круга ореолом
у њеним очима светлим и дивним
посрнуо клечим овенчан болом
Распеће моје нек њене буду груди
Са срамом вапим гласом силним
“О, драга, спасење моје душе буди!”