На прагу,
Ту предамном,
Дух твој стоји,
Твоја снага.
Због твог духа,
Ја сам снажан.
У грудима он ми ватру пали,
Срце греје,
Он ми нежну причу прича,
Опија ме,
Кад шапуће, кад се смеје.
На прагу,
Ту предамном,
Твој лик стоји.
И он свуда замном ходи,
свуд’ ме прати,
по улици и по соби,
свуд’ ме води.
Он је са мном и у срећи
И кад сузе роним,
Кад сам будан,
Са сном кад се борим.
Има сила нека тајанствена,
Што ме тера све да чиним,
Навија ме, подстиче ме,
Да ја радим што сви раде,
Да опстајем, животарим,
И учмале дане бројим.
Али лик твој мене тера,
Да се надам, да се борим,
Тера ме да желим жеље,
Да верујем и да маштам,
Осмех с’ лица да не скидам,
Да се винем у висине,
Он ме тера да постојим.
Лик твој и твоја душа,
Не дају ми да потонем.
Хвала Земљи што те створи,
Дуги што ти боје дала,
Небу хвала на крилима,
Што их само теби скроји.
Хвала ватри што испуни твоје тело,
И славују за твој глас,
Поветарцу хвала и облаку,
За твој саздан, а мој спас.