НЕПРЕЖАЉЕНОЈ
Само једном сан ми те доведе,
само једном мајчице једина,
кад ми пружи пар утешних речи
и од тада настаде тишина!
Твоја писма, добро очувана,
у ладици годинама стоје,
у сваком је: како си ми сине –
увек брижна за ово дете своје!
Тешим себе, ако нечег има,
ма колико болна је истина,
можда горе већ си смирај нашла,
покрај свога јединога сина!
Ја већ стижем у године твоје,
а никако да сазрим Једина,
с једне стране душе испуњене,
а са друге заболи тишина!
Није лако кад телефон ћути,
а до јуче био десна рука,
да се мајци утешна реч пружи,
да јој срце не нагриза мука!
Старост дође, кажу зрело доба,
требало би, али мајка фали,
и ономе ко је близу гроба,
и ономе ко јој свећу пали!
Није лако за бесмртно име
наћи речи које заслужује,
све што утках у песме и риме,
њене душе већи део ту је!
Анђелија Н. Петровић
Prelepa pesma…moja mati je nosila Vaše divno ime, time je još punija lepote.
Poštovanje
Драго ми је поштована Невенка, од срца захваљујем за коментар!