ЛЕТО…
Ништа више није свето
пролеће цветно убило лето
врелина нека спржила траву
по асвалту идем ко да газим лаву
Од силне муке морам да бућнем
да расхладим тело и главом мућнем
из воде све већ боље изгледа
лето је бре дај сладоледа
У хладовину дебелу стално бежим
раскомотила сам се па више не режим
сунце ово почиње да прија
препланула кожа лепше ми сија
Распуст пролази, брзо ми тече
у стаху бројим свако вече
ближи се школа и јади нови
ко ће силно градиво да понови
Бежи бре лето доста је било
у школу да пођем мени је мило
пусти нек јесен нова дође
не желим да у сунчању живот ми прође…
Братислав Богдановић.
(Прочитано: 49 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.269.647 пута)