БОЛ…
О ти што прогониш душу моју
пусти ме да тугујем тугу своју
пусти нек све ме боли
нек бол слама ово срце што воли
Нећу да та бол престане
бојим се са њом све ће да нестане
твој осмех, корак и лик
и из патње настао стих
Остаће пусто срце што за те бије
без љубави и патње оно живо није
и душа заљубљена остаће празна
јер и трен без тебе смртна је казна
Не, не теши ме да све ће проћи
ти што ме остави да патим у самоћи
и кад умрем и постанем хладан и тих
за тебе наставиће да живи овај стих…
Братислав Богдановић
(Прочитано: 65 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.269.671 пута)