НЕМА НОЋ
Гледам у небо и још се надам
да ћеш пристићи првим возом…
Колико кошта само та карта
сказаљке јуре брже за тобом?!
Да није ове лудачке жеље,
и ове душе словенске топле,
одавно не бих чекала на те,
а да и не знам ни сама докле!
Далеко негде у измаглици,
локомотиве чује се глас,
и све те пруге што се множе,
као да граде зид измеђ’ нас!
Ти ужурбано измишљаш разлог,
зашто те нема толико дуго,
а лажеш себе колико мене,
да и не тражиш мој лик у другој!?
А, ја ти ево већ опраштам,
на станици препуној непознатих,
кроз нему ноћ ћу шетати сама,
јер своју звезду одувек пратим!
(с) Миладиновић Сандра
(Прочитано: 55 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.280.001 пута)