ЉУБАВ ЧИНИ ЧУДА…..Миладиновић Сандра….Мајра

ЉУБАВ ЧИНИ ЧУДА

Да не волим, шта бих?
Куд бих с’ овим срцем
куд бих с’ овом душом
узаврелом хитром?
Ко’ река без корита,
плавила бих поља,
губила са сваком,
добијеном битком…

Да не волим, где бих?
Плеле би се стазе,
мрсиле се мисли,
тамне, неспокојне,
постала бих птица,
која губи крила,
ко’ уморни талас,
”гушила” бих море…

Да не волим, била бих
дрво без корења,
што полако вене,
док лишће му жути…
Кућа без огњишта,
сат што вечно касни,
ал’ ја волим силно,
и кад болно губим!

Да не волим, ветар
био би ми мора,
ко’ вулканса лава,
постала би поља,
улице би биле,
моје несанице…
Љубав чврсто влада
целим мојим бићем!

(с) Миладиновић Сандра